U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Andreić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Željko Mladenović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6652/19 od 03.10.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 09.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6652/19 od 03.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9414/17 od 06.02.2019. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 2.671.068,34 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke odbijen je predlog kojim je tužilja tražila da se zabrani tuženom javnom izvršitelju BB da iznos od 2.671,068,34 dinara od uplaćene kupoprodajne cene za šestosobni stan broj .., korisne površine 210 m2, na ... spratu stambeno-poslovne zgrade u ulici ... broj .., sagrađena na kat. parceli .. KO ..., upisanoj u LN .. KO ... kod RGZ-SKN ... ne isplaćuje izvršnim poveriocima do okončanja spora. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 297.560,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6652/19 od 03.10.2019. godine stavom prvim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9414/17 od 06.02.2019. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji, na ime naknade štete, isplati iznos od 2.671.068,34 dinara. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9414/17 od 06.02.2019. godine, tako što je obavezana tužilja da tuženom, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 287.388,35 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom trećim izreke odbačena je žalba tuženog izjavljena na stav drugi izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9414/17 od 06.02.2019. godine, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, dok tužilja u reviziji ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se može izjaviti revizija.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zaključkom javnog izvršitelja BB, ovde tuženog, I. I br. ../17 od 05.04.2017. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti i to šestosobnog stana korisne površine 210 m2, na prvom spratu stambeno-poslovne zgrade u ulici ... broj .. u ..., sagrađenoj na kat. parceli .. KO ..., upisanoj u LN .. KO ..., na iznos od 37.860.851,00 dinar. Tužilja je par dana pre usmene javne prodaje napred navedenog stana razgledala ovu nepokretnost. Zaključkom od 05.04.2017. godine određena je prva prodaja nepokretnosti putem javnog nadmetanja. U zapisniku o prvoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem, sastavljenim dana 27.04.2017. godine, navedeno da je pristupilo 17 lica, između ostalih i ovde tužilja AA. Nakon objave uslova pristupilo se licitaciji sa početnom cenom u iznosu od 22.718.910,60 dinara, što predstavlja 60% od utvrđene vrednosti nepokretnosti, koju je prihvatilo 3 lica, zatim je objavljen prvi korak u iznosu od 23.518.910,60 dinara, koju cenu je prihvatio samo kupac pod licitacionim brojem .., ovde tužilja AA, nakon čega je objavljen drugi korak koji niko nije prihvatio, te je javno nadmetanje zaključeno sa cenom iz prvog koraka, koja predstavlja najbolju ponuđenu cenu. Zaključkom od 27.04.2017. godine predmetna nepokretnost je dodeljena kupcu, AA, za iznos od 23.518.910,60 dinara. Ovaj stan je upisan u katastru nepokretnosti pod rednim brojem .., označene površine od 210 m2, a tužilja je, pošto joj je stan predat zaključkom od 26.05.2017. godine, angažovala sudskog veštaka građevinske struke koji je utvrdio površinu ovog stana od 186,15 m2.

Iz tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 2.671.068,34 dinara, sa obrazloženjem da je tuženi učinio propust u postupku sprovođenja izvršenja, jer u spisima nema pismenog nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke na osnovu koga je, prema navodu tuženog, utvrđena vrednost nepokretnosti, a u slučaju da je izvršeno veštačenje procene tržišne vrednosti preko veštaka građevinske struke, bila bi utvrđena stvarna površina nepokretnosti, što je svakako od uticaja na tržišnu cenu, pa imajući u vidu da nije reč o neznatnoj razlici između 210 m2 i 186 m2, tužilja je na taj način pretrpela štetu, jer je nepokretnost koju je kupila za izlicitiranu cenu manja za 24 m2 od označene površine, što predstavlja materijalni nedostatak stvari, a visina štete je srazmerna razlici između vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari sa nedostatkom u vreme zaključenja ugovora, koju je prvostepeni sud utvrdio prostom računskom operacijom, polazeći od cene utvrđene prodajom od 23.518.910,60 dinara podeljeno sa brojem m2 od 210, od čega se dobio iznos od 111.994,81 dinar, što predstavlja cenu m2, pa cena za 23,85 m2 iznosi 2.671.076,27 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, pravilno nalazeći da tužilja nema pravo na naknadu štete u visini od 2.671.076,27 dinara, koji iznos predsatvlja cenu za 23,85 m2, obzirom da nije dokazana protivpravnost u ponašanju tuženog u izvršnom postupku u kome je postupao kao javni izvršitelj, zbog čega nema ni njegove krivice za štetu koju je tužilja pretrpela i obaveze da nastalu štetu nadoknadi tužilji.

Zauzeto pravno stanovište drugostepenog suda je i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno. Naime, odredbom člana 498. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da javni izvršitelj odgovara svojom celokupnom imovinom za štetu koju svojom krivicom prouzrokuje u izvršnom postupku ili u postupku obezbeđenja. Odredbom člana 165. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se vrednost nepokretnosti procenjuje prema tržišnoj ceni na dan prodaje, pri čemu javni izvršitelj može odlučiti da se nepokretnost proceni na osnovu pismenog obaveštenja o ceni koju je dobio od odgovarajućih organizacija, istitucija ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.

U konkretnom slučaju tuženi kao javni izvršitelj je zaključkom od 05.04.2017. godine utvrdio vrednost nepokretnosti u iznosu od 37.860.851,00 dinar, pri čemu tužilja nije osporila tako utvrđenu vrednost, već naprotiv, na osnovu te vrednosti tužilja postavljenim tužbenim zahtevom traži naknadu štete za razliku u površini nepokretnosti od prodate od 210 m2 do površine od 186,15 m2, koliko tvrdi da je stvarna površina iste nepokretnosti. Ni jednom odredbom Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti bilo kojim drugim zakonskim propisom, nije propisana obaveza javnog izvršitelja da utvrđuje stvarnu površinu nepokretnosti koja je predmet prodaje u izvršnom postupku, već samo vrednost nepokretnosti, što je tuženi učinio zaključkom I. I br. ../17 od 05.04.2017. godine, (koju vrednost je tužilja učešćem u javnoj prodaji prihvatila) i ne može biti odgovoran zbog toga što stvarna površina nepokretnosti nije ista kao i ona koja je navedena u listu nepokretnosti RGZ kao javnoj ispravi za koju postoji pretpostavka apsolutne tačnosti.

Neosnovani su navodi u reviziji da tužilja, u skladu sa odredbom člana 488. Zakona o obligacionim odnosima, ima pravo da zahteva sniženje cene odnosno, razlike između isplaćene cene za površinu od 210 m2 i cene koja je u skladu sa stvarnom površinom stana od 186 m2, jer je tužilji stan prodat sa materijalnim nedostatkom, pa je zbog toga za tužilju nastala šteta koja se ogleda u pomenutoj razlici kvadrature stana, a time i u plaćenoj ceni istog.

Naime, odredba člana 488. Zakona o obligacionim odnosima propisuje pravo kupca kod ugovora o prodaji, na ispunjenje ugovora, sniženje cene, raskid ugovora i naknadu štete, međutim, u konkretnom slučaju tužilja pravo svojine ne izvodi iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, već iz akta kupovine na javnoj licitaciji, tuženi nije prodavac iz ugovora o kupoprodaji, već je javni izvršitelj koji je sproveo postupak izvršenja prodaje nepokretnosti putem usmene javne prodaje.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić