.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4977/2020
10.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Beogradu Gž 2279/17 od 15.06.2017. godine, na sednici održanoj 10.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Beogradu Gž 2279/17 od 15.06.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Beogradu Gž 2279/17 od 15.06.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 25537/15 od 24.11.2016. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje i obavezao tuženu da isplati tužilji na ime duga iznos od 1.619,21 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2015. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke).
Viši sud u Beogradu, presudom Gž 2279/17 od 15.06.2017. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25537/15 od 24.11.2016. godine, u stavu prvom izreke (stav prvi izreke). Preinačio je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25537/15 od 24.11.2016. godine i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14), ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog sud nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi odredbi člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana da, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog kojeg se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanje akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedno traženje se uzima u obzir samo kada se traži kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Kako se u konkretnoj situaciji revizijom pobija samo odluka o troškovima postupka koja ne čini glavni zahtev, to revizija tužilje u tom delu nije dozvoljena.
Stoga, nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda ni ukazivanje u reviziji na odredbe člana 403. stav 2. i 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
