.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4238/2019
20.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1863/19 od 19.09.2019. godine, u sednici održanoj 20.05.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1863/19 od 19.09.2019. godine, tako što se odbija, kao neosnovna žalba tužene i potvrđuje presuda Višeg suda u Kragujevcu P 50/18 od 19.02.2019. godine.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocima na ime troškova po reviziji plati 67.500,00 dinara.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višpeg suda u Kragujevcu P 50/18 od 19.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužilaca i obavezana tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za trpljenje duševnih bolova i patnju za narušeni lični i porodični život, trpljenje neizvesnosti, ne odgovaranje nadležnih državnih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njihovih blizanaca rođenih 18.08.1999. godine, zbog reakcije i stavova nadležnih organa koji su pokazali krajnju nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njihovih blizanaca, isplati po 2.400.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka plati 293.625,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1863/19 od 19.09.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je delimično usvojen zhtev tužilaca i obavezana tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za trpljenje duševnih bolova i patnju za narušeni lični i porodični život, trpljenje neizvesnosti, ne odgovaranje nadležnih državnih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njihovih blizanaca rođenih ...1999. godine, zbog reakcije stavova nadležnih organa koji su pokazali krajnju nezinteresovanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njihovih blizanaca, isplati po 1.550.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, dok je odbijen, kao neosnovan zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im pored iznosa od po 1.550.000,00 dinara isplati još po 850.000,00 dinara, sa kamatom od presuđenja do isplate, i obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka plati 293.625,00 dinara.
Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11, 18/20), i utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je ...1999. godine u KC Kragujevac u 10,08 i 10,10 časova, carskim rezom rodila žive blizance, devojčicu i dečaka. Po navodima lekara blizanici su preminuli i to devojčica istog dana u 20,30 časova, a dečak ...1999. godine u 00,45 časova. Tužiocima nije omogućeno da ih vide i bez saglasnosti tužilaca ...1999. godine kremirana su tela blizanaca, kao „humani otpad“. Zbog sumnje da su im deca oteta, tužioci su 14.10.2002. godine Opštinskom tužilaštvu u Kragujevcu podneli krivičnu prijavu, koja je zavedena pod Ktr 436/02, a 05.02.2003. godine i dopunu krivične prijave, pri čemu je kopija prve prijave dostavljena Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije. Nakon obustave istrage, zbog odustanka OJT od krivičnog gonjenja, tužioci su u svojstvu oštećenih preuzeli krivično gonjenje odgovornih lica za otmicu beba. Okrivljeni u tom postupku su prsudom K. 1176/05 oglašeni krivim za izvršenje krivičnog dela nesavestan rad u službi i izrečena im je uslovna osuda, tako što im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 16 meseci i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u vremenu od 1 godine od dana pravnosnažnosti ne izvrše novo krivično delo. Navedena presuda je ukinuta presudom Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 590/07 od 01.11.2007. godine, nakon čega je presudom K. 1333/07 od 28.08.2009. godine utvrđeno da se prema okrivljenima odbija optužba, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Potvrda o smrti blizanaca koje je rodila tužilja AA ne postoji. Zdravstveni inspektor nije dobio na uvid odluku kojom Klinički centar reguliše postupak spaljivanja posmrtnih ostataka novorođenčadi posle sprovedene odbudkcije. U knjigu evidencije potvrda o smrti u KC Kragujevac nisu upisane potvrde o smrti za blizance porodilje AA iz ... za 1999. godinu i isti nisu prosleđeni Matičnoj službi grada. Utvrđeno je da ne postoji potvrda o smrti živorođenih blizanaca poridilje AA, a ne postoji ni odluka kojom KC Kragujevac reguliše postupak spaljivanja posmrtnih ostataka novorođenčadi posle sprovedene obdukcije, kao i da za matično područje Kragujevac za 1999. godinu nije upisano rođenje dece roditelja AA i BB, za koje se navodi da su rođeni ...1999. godine. Oba tužioca zbog svega toga trpe duševne bolove, tužilji AA, zbog trauma uzrokovanih neprijatnim događajima u vezi sa postupanjem okrivljenih lica iz KC Kragujevac, činjenice da nije mogla da sazna istinu o svojim blizancima, neprijatnostima i stresova kojima je bila izložena tokom dugotrajnog sudskog postupka, ozbiljno joj je narušeno zdravlje, tako da se skoro 20 godina leči, a od 14.02.2008. godine otišla je u invalidsku penziju.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da postoji povreda ličnih prava, zagarantovanih članom 65. Ustava Republike Srbije i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, jer tužiocima nadležni organi nisu omogućili da saznaju istinu o statusu njihove dece rođene ...1999. godine, što je kod tužilaca izazvalo sumnju da deca nisu preminula, a u svakom slučaju pravo da ukoliko su deca preminula, da budu sahranjena po pravoslavnim običajima, s obzirom na to da su živa rođena, i primenom člana 200. Zakona o obligcionim odnosima obavezao tuženu da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete isplati od po 2.400.000,00 dinara.
Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno smatrao da je tužena u obavezi da tužiocima naknadi štetu, zbog povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, ali je smatrao da je prvostepeni sud previsoko odmerio naknadu na ime ovog vida nematerijalne štete, sa kojih razloga je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženu da tužiocim na ime naknade nematerijalne štete isplati po 1.550.000,00 dinara, a odbio kao neosnovan zahtev tužilaca za ispltu od još po 850.000,00 dinara, smatrajući da okolnosti konkretnog slučaja opravdavaju dosuđivanje pravične novčane naknade nematerijalne štete u ukupnom iznosu od po 1.550.000,00 dinara svakom od tužilaca.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilaca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom odlučivanja o visini pravične novčane naknade nematerijalne štete.
Prema članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, pravična novčana naknada nematerijalne štete dosuđuje se za duševne bolove zbog povrede prava ličnosti ako to opravdavaju okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i njihovo trajanje. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o njenoj visini, vodi se računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Smisao i cilj pravične novčane naknade za pravno priznate vidove nemterijalne štete, saglasno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima je zadovoljenje (satisfakcija), a pravična novčana naknada trebalo bi da kod oštećenog uspostavi izvesnu psihičku i emocionalnu ravnotežu narušenu štetnim događajem, odnosno ublaži duševni bol.
Nižestepeni sudovi su utvrdili da je došlo do povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života tužilaca, koje pravo je zagarantovano Ustavom Republike Srbije i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i da stoga tužioci imaju pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete za duševne bolove koje su trpeli zbog povrede prava na privatan i porodični život, jer im nadležni organi tužene nisu omogućili da saznaju istinu o statusu njihove dece, blizanaca, koja su rođena ...1999. godine u 10,08 i 10,10 časova, a koja su po navodima lekara preminuli i to devojčica istog dana u 20,30 časova, a dečak sutradan u 00,45 časova. Imajući u vidu napred navedeno i utvrđeno činjenično stanje, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravična novčana naknada nematerijalne štete kojom će se doprineti ostvarivanju njene svrhe i cilja, je iznos od po 2.400.000,00 dinara, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Tužioci su uspeli u sporu, pa im pripada pravo na naknadu troškova postupka po reviziji, na osnovu člana 153. stav 2. i člana 154. ZPP u ukupnom iznosu od 67.500,00 dinara, kako su to i opredelili u reviziji i sa kojih razloga je na osnovu člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
