.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 942/2021
28.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Milojičić, advokat iz ..., protiv tuženog „LUČIĆ PRIGREVICA“ A.D. iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Mirjana Rajić Ilić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2565/20 od 05.11.2020. godine, u sednici održanoj 28.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2565/20 od 05.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2565/20 od 05.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 377/18 od 11.12.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je drugim stavom izreke, obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 125.788,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2005. godine, pa do konačne isplate. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 150.461,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2565/20 od 05.11.2020. godine, prvim stavom izreke, žalbe tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbija se kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u ovoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP, ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude između ostalog proizlazi, da je tuženi samo delimično isplatio tužiocu otpremninu prilikom prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu i kada je sa tuženim zaključio sporazum, 30.08.2005. godine, što govori u prilog zaključku da su se već prilikom zaključenja sporazuma stekli uslovi za isplatu otpremnine. Zatim, da iz odredbe člana 152. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, ne proizlazi da je obaveza tuženog kao poslodavca sa jedne strane, odnosno pravo tužioca kao zaposlenog u pogledu isplate pripadajuće otpremnine zbog prestanka potrebe za njegovim radom, utvrđeno u stranoj valuti (evro). Pri tom, da parametar da se visina otpremnine prema članu 152. Pojedinačnog kolektivnog ugovora, obračunava tako što će se za svaku navršenu godinu rada zaposlenom isplatiti 250 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, ukazuje da je namera bila da se tako formulisanom odredbom visina ugovorene otpremnine zaštiti od eventualnog pada vrednosti dinara, a ne i da će se otpremnina faktički isplatiti u stranoj valuti umesto u dinarima.
U ovoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 09.08.2007. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 125.788,50 dinara.
Odredbom člana 441. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca (kao glavni zahtev), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
