U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Isidor Lazić, advokat iz ..., protiv tužene „NLB Banka“ A.D. iz Beograda, čiji su punomoćnici Aleksandar Petrović i Branislav Glogonjac, advokati iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3209/19 od 09.12.2019. godine, na sednici održanoj 13.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3209/19 od 09.12.2019. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kikindi, Sudska jedinica Novi Kneževac, presudom P1 270/2017 od 23.05.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev (stav prvi izreke), tako što je poništio kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu broj 315/17 od 21.08.2017. godine (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da vrati tužioca na posao i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima u roku od osam dana (stav treći izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 96.000,00 dinara, u roku od 15 dana, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 3209/19 od 09.12.2019. godine, odbio je kao neosnovane žalbe stranaka i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica u Novom Kneževcu P1 270/2017 od 23.05.2019. godine (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužene, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Prema oceni ovog suda, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 396. ZPP, za koju se u reviziji ukazuje da je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, s obzirom na to da je drugostepeni sud naveo da je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 386. ZPP, kao i da je ocenio bitne žalbene navode, zbog čega se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme i obavljao poslove ... u ekspozituri u ..., a potom u eksprozituri u .... Predsednik i član Izvršnog odbora tužene su 24.04.2017. godine doneli obaveštenje o nedostacima u radu tužioca, sa uputstvom i rokovima za poboljšanje rada, kojim se tužilac obaveštava da u periodu januar – mart 2017. godine nije ostvario rezultate rada na poslovima koje obavlja, da je tužilac upoznat sa planovima za navedene mesece u elektronskoj formi, što je potvrdio i svojim potpisom, koji planovi su definisani od strane Sektora za upravljanje prodajom, a realizacija plana tužioca je na izuzetno niskom nivou. U prethodnom periodu neposredni rukovodilac sugerisao je tužiocu na neophodnost unapređenja performansi kroz veću aktivnost u akviziciji na terenu, bolje korišćenje prodajnih šansi i ispunjenju individualnih zadataka, delegiranih od strane direktora ekspoziture, a sve u cilju ostvarenja plana. Rukovodilac organizacione jedinice – neposredni rukovodilac ocenjuje uspešnost u radu zaposlenih na godišnjem, polugodišnjem i kvartalnom nivou. Ukupna ocena uspešnosti u radu sastoji se od ostvarene ocene dostizanja ciljeva i ostvarene ocene dostizanja ključnih kompetencija. Za ocenu uspešnosti ispod 79% smatra se da zaposleni nije ostvario planirane ciljeve i kompetencije i smatra se neuspešnim. Ocenom ispod 90% zaposleni se smatra manje uspešnim.

Prema izveštaju procenjivača BB od 23.03.2017. godine, tužena je utvrdila da tužilac ne ostvaruje rezultate u periodu januar – mart 2017. godine, s obzirom da ukupan rezultat tužioca iznosi 59,4%. Tužiocu je ostavljen rok od 60 dana od dana prijema navedenog obaveštenja da popravi rezultate rada, jer u protivnom tužiocu može biti otkazan ugovor o radu ili izrečena druga mera u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. i člana 179.a Zakona o radu. U obaveštenju je navedeno da se od tužioca očekuje da u ostavljenom roku ispuni zadatke i ciljeve, te su mu data uputstva za poboljšanje rada, tako što će podići stepen kvaliteta usluga i ostvariti profesionalne i fleksibilne odnose sa klijentima, uz stalno poboljšanje svih aktivnosti koje se obavljaju u okviru ovog segmenta, obezbediti promptne i efikasne usluge fizičkim licima, koja traže sve vrste kredita i drugih usluga u okviru ovog segmenta, kao i proizvoda, radi zadovoljenja potreba klijenata, bez potrebe da budu mobilni, obezbediti postizanje dodeljenih ciljeva kada se radi o realizaciji profita, prodaji proizvoda i drugim ciljevima, da prati rizik portfolija svojih klijenata, inicirati i obezbediti opšte informacije koje se tiču prodaje proizvoda za nove klijente u okviru raspona proizvoda za fizička lica, aktivno pružati pomoć klijentima, s tim da uvek koristi šansu za unakrsnu prodaju kroz sprovođenje komercijalne inicijative u okviru mreže, uz dogovor sa neposrednim pretpostavljenim, da bi se realizovao dati budžet na nivou ekspoziture. Navedeno je da aktivnost treba usmeriti u aktivno nuđenje proizvoda i usluga namenjenih segmentu fizičkih lica i sprovođenju administrativne aktivnosti povezane sa prodajom proizvoda, shodno bančinim priručnicima i uputstvima, te aktivno upućivati klijente na odgovarajuće blagajne, aktivno učestvovati u aktivnosti privlačenja novih klijenata i uspostavljanja saradnje na bazi uzajamnog poverenja, aktivno učestvovati na svim sastancima koji se održavaju u okviru organizacione jedinice zaposlenog, kako bi se upoznao sa strateškim ciljevima, postojećim rezultatima prodaje, prodaje novih proizvoda i dr. Navedeno je da ukoliko ni nakon naknadnog roka tužilac ne ostvari minimalnu produktivnost, odnosno ne ostvari plan za maj 2017. godine, te ne dostigne ukupnu predviđenu ocenu uspešnosti u radu od najmanje 90%, odnosno u slučaju da tužilac u ovom periodu od 30 dana bude ocenjen ocenom 2 ili manje, biće iniciran postupak za otkaz ugovora o radu ili izricanje druge mere u skladu sa definisanim zakonskim normama. Tužilac je odbio prijem istog obaveštenja, koje je potom istaknuto na oglasnu tablu tužene. Tužena je formirala komisiju za utvrđivanje rezultata rada tužioca, koja je 24.07.2017. godine donela izveštaj koji je stavljen na oglasnu tablu tužene, s obzirom na to da je tužilac odbio prijem istog.

Na reklamnom materijalu tužene za 2017. godinu bio je naznačen samo kontakt telefon koleginice tužioca, koja je radila poslove iz istog delokruga kao i tužilac, u istoj ekspozituri. Tužilac nije imao uvid u planove svoje koleginice, a planovi za tužioca su se svakog spornog meseca povećavali. Tužiocu je ostavljen dodatni rok za poboljšanje rezultata rada, ali rezultati rada nisu poboljšani. Izvršni odbor tužene je 21.08.2017. godine doneo osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu, zbog neostvarivanja rezultata rada, koje je tužilac primio 21.09.2017. godine i radni odnos mu prestao istekom otkaznog roka od 20 dana od dana dostavljanja ovog rešenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su poništili kao nezakonito osporeno rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu, iz razloga što su tužilac i njegova koleginica, koja je obavljala iste poslove u ekspozituri, trebali imati identične poslove, iste uslove rada i isti tretman u svakom pogledu, a da je tužiocu stavljeno na teret da nije zadovoljio u pogledu kvantiteta posla, a tužena nije pružila dokaze da su tužilac i njegova koleginica imali iste ili približno iste planove za sporne mesece, te da su svoje poslove obavljali u uslovima u kojima su oboma pružene iste mogućnosti. Pre svega, što je na reklamnom materijalu tužene za 2017. godinu, stajao samo kontakt telefon koleginice tužioca, te da je ista bila u privilegovanom položaju u odnosu na tužioca, s obzirom na to da su iz navedenog razloga potencijalni klijenti koji su telefonom kontaktirali tuženu, već bili upućeni samo na koleginicu tužioca. Pri tom, tužiocu nije bilo dozvoljeno da unese neke zahteve za kredit, sa objašnjenjem da ionako neće biti odobreni i pored toga što se svi zahtevi moraju uneti, bez obzira kakav će konačan ishod po istima biti i da krediti koji su ugovoreni od strane pretpostavljenih i za koje su unapred znali da će biti odobreni, davani su u rad samo koleginici tužioca, na koji način je tužilac bio u neravnopravnom položaju, a što je sve imalo direktnog uticaja na realizaciju planova tužioca i samim tim nemogućnost da ispuni svoje planove u kvantitivnom smislu.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) je propisano da, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

Odredbom člana 180.a ovog zakona je propisano, da, poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. tačka 1. ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179.a ovog zakona, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Sa napred navedenih razloga, u konkretnoj situaciji nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada, iz razloga datih od strane drugostepenog suda, koje kao pravilne prihvata i ovaj sud. Pri tom, kako je Pravilnikom o praćenju, ocenjivanju i nagrađivanju uspešnosti u radu tužene, koji je u primeni od 28.12.2016. godine, odredbom člana 2.1. stav 1. predviđeno da, planiranje godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih ciljeva zaposlenih i definisanje ključnih kompetencija, predstavljaju osnovu za godišnje, polugodišnje ili kvartalno ocenjivanje uspešnosti u radu zaposlenog i isplatu dela zarade na osnovu uspešnosti rada, to očigledno proizlazi da je tužena kao primereni rok za poboljšanje rezultata rada tužiocu trebala da ostavi duži period od ostavljenog roka od 60 dana, odnosno za ocenjivanje od 30 dana (minimum tri meseca).

Kako je osporeno rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužiocu nezakonito, to je pravilna i odluka kojom je obavezana tužena da vrati tužioca na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pri tome, kako je odbijena kao neosnovana revizija tužene, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužena kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić