.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3777/2020
28.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milun Gajić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Savić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 789/19 od 07.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 789/19 od 07.05.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu P 524/18 od 27.09.2018. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu P 524/18 od 27.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete u iznosu od 593.065,42 dinara, na ime umanjene vrednosti opreme za tov kokica, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2002. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete u iznosu od 645.175,35 dinara, na ime plaćene zakupnine, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2002. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete u iznosu od 93.054,08 dinara, na ime uvećanog ulaganja na odgoju jata u ..., sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2002. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete u iznosu od 160.875,00 dinara, na ime troškova prevoza koncentrata na relaciji ... – ... – ..., sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2002. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete u iznosu od 4.942.116,00 dinara, na ime izmakle dobiti, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2002. godine do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete u iznosu od 5.850.067,50 dinara, na ime izmakle dobiti, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2002. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužilja da nadoknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 189.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 789/19 od 07.05.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu P 524/18 od 27.09.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04 i 111/09 - ZPP) koji se u ovom postupku primenjuje u skladu sa članom 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.
Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 17.02.2000. godine zaključila sa Zemljoradničkom zadrugom „Pločnik“ iz Pločnika ugovor o zakupu na određeno vreme u trajanju od 5 godina. Predmet ugovora bio je zakup nove farme za tov junadi i zgrade – klanice (izuzev zgrade vage i utovarne rampe za stoku) sa pripadajućim placem koji čini celinu do prilaznog puta. Tužilja je ugovor zaključila sa namerom da u zakupljenom objektu obavlja delatnost tova pilića. Zbog toga je 01.03.2000. godine sa Preduzećem „Tehnooprema“ iz Zrenjanina zaključila ugovor o isporuci i montaži tehnološke opreme za tov pilića, po specifikaciji datoj u prilogu ugovora, a 10.03.2000. godine, a od Preduzeća „Živinarstvo“ iz Krčevca kupila 4000 odgojenih roditeljskih kokica i 450 pevaca određene rase, koje je prodavac trebalo da isporuči u periodu od 15. do 20.04.2000. godine. Zemljoradnička zadruga „Pločnik“ iz Pločnika je 09.03.2000. godine zaključila i sa tuženim ugovor o zakupu istih nepokretnosti, a 22.03.2000. godine podnela je tužbu sa zahtevom da se utvrdi da je tužilja izvršila smetanje državine tako što je 13.03.2000. godine neovlašćeno ušla u posed objekata na parcelama .., .. i .. KO ... i 01.04.2000. godine započela izgradnju objekata na tim parcelama. Ovaj postupak je okončan pravnosnažnim rešenjem P 175/2000 od 29.06.2000. godine kojim je takav tužbeni zahtev odbijen. Tužilja je 20.12.2000. godine protiv tuženog podnela tužbu za smetanje državine izvršene 11.12.2000. godine obijanjem katanca na ulaznim vratima i ulaskom u posed objekata. Parnica je okončana pravnosnažnim rešenjem P 540/2001 od 07.11.2001. godine, kojim je tužbeni zahtev usvojen. U toku te parnice Zemljoradnička zadruga je 17.01.2001. godine podnela tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora o zakupu kojeg je 17.02.2000. godine zaključila sa tužiljom, i tu parnicu je izgubila jer je pravnosnažnom presudom P 55/01 od 05.03.2001. godine tužbeni zahtev odbijen. Tužilja je 17.12.2000. godine sa VV zaključila ugovor o zakupu dela objekta u mestu ..., na određeno vreme u trajanju od 9 meseci, radi smeštaja kokica.
Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tužilja je bila u ugovornom odnosu sa Zemljoradničkom zadrugom, a ne sa tuženim i nije dokazala da joj je tuženi na bilo koji način prouzrokovao štetu, tim pre što je on postupio po rešenju o smetanju poseda P 540/01 od 07.11.2001. godine i napustio objekte tako da je tužilja imala mogućnost da nastavi radove na poslovima tova pilića. Osim toga, tužilja nije dokazala ni da je pretrpela štetu, zbog čega nisu ispunjeni uslovi propisani članom 189. stav 1. i 3. i članom 190. Zakona o obligacionim odnosima da bi joj se šteta nadoknadila.
Drugostepeni sud je prihvatio razloge nižestepenog suda, nalazeći da nisu osnovani žalbeni navodi o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP.
Ovakva odluka se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za sada ne može prihvatiti kao pravilna. Osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP i na izostanak jasnih razloga o odgovornosti tuženog za štetu koju tužilja potražuje, njenom postojanju i visini.
Tužilja u ovom sporu traži naknadu materijalne štete – stvarne štete i izgubljene koristi. Tužbeni zahtev zasniva na tvrdnji o deliktnoj odgovornosti tuženog iz člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, njegovim protivpravnim radnjama smetanja poseda kojima je onemogućena da obavlja delatnost u prostoru uzetom u zakup od Zemljoradničke zadruge. Dakle, tužilja svoj zahtev za naknadu štete od tuženog zasniva na tvrdnji o postojanju vanugovorne odgovornosti tuženog, zbog čega su nejasni razlozi nižestepenih sudova da tužbeni zahtev odbiju sa obrazloženjem da stranke nisu u ugovornom odnosu.
Prema stanju u spisima, tužilja je bila u zakupnom odnosu sa Zemljoradničkom zadrugom po ugovoru od 17.02.2000. godine. Na osnovu tog ugovora tužilja je stupila u posed zakupljene nepokretnosti, zbog čega je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev zakupodavca da ga je tužilja smetala u njihovoj državini. Tuženi je sa Zemljoradničkom zadrugom za iste nepokretnosti zaključio ugovor o zakupu od 09.03.2000. godine i nakon toga smetao tužilju u posedu, i to: 05.04.2000. godine (pravnosnažno rešenje P 200/2000 od 27.06.2000. godine) i 11.12.2000. godine (pravnosnažno rešenje P 704/2000 od 07.11.2001. godine). Zato nisu jasni ni razlozi suda o nedokazanosti radnji kojima je tuženi onemogućio tužilju da obavlja delatnost u zakupljenom prostoru.
Tužilja je tokom postupka predlagala dokaze o postojanju i visini štete koje prvostepeni sud nije izveo, pa zato nije prihvatljiv zaključak sudova da te činjenice nisu dokazane. Takav zaključak može se doneti kada tužilac uopšte ne predloži dokaze ili kada to učini, ali se na osnovu izvedenih dokaza i nakon njihove ocene ne može sa sigurnošću utvrditi postojanje i visina štete (član 223. stav1. ZPP).
Iz navedenih razloga, presude nižestepenih sudova su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovljenom suđenju, prvostepeni sud će otkloniti uočenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i izvođenjem predloženih dokaza, a zatim i njihovom ocenom, utvrditi postojanje odgovornosti tuženog za preduzete radnje kojima je, po tvrdnji tužilje, bila onemogućena da obavlja delatnost tova pilića u zakupljenim objektima, postojanje i visinu tako nastale eventualne materijalne štete.
Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.
Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
