Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić, Spomenke Zarić i Branka Stanića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 20569/18 od 09.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 20569/18 od 09.07.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 20569/18 od 09.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16060/17 od 20.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti suda i usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, za period od oktobra 2014. godine do aprila 2015. godine, isplati ukupan iznos od 578,17 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da tužena na ime manje isplaćene naknade za slučaj nezaposlenosti, za period od oktobra 2014. godine do aprila 2015. godine isplati tužiocu iznos od 2.836,42 dinara na ime razlike između dosuđenog do traženog iznosa od 3.414,59 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 30.800,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 20569/18 od 09.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16060/17 od 20.09.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za isplatu razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. Imajući u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 30.10.2017. godine. Pobijena vrednost predmeta spora je 578,17 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra. Prvostepena presuda doneta je 20.09.2018. godine, a drugostepena presuda je doneta 09.07.2020. godine.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju, radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, primenom člana 479. stav 6. ZPP, odlučeno je da je revizija tužene nedozvoljena.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić