.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4209/2021
02.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuletić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva-Privredni sud u Subotici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 371/20 od 31.03.2021. godine, u sednici održanoj 02.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 371/20 od 31.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž rr 371/20 od 31.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici Prr1 148/19 od 02.04.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je drugim stavom izreke obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati 70.538,02 dinara na ime glavnog duga i iznos od 122.229,51 dinara na ime kamate obračunate na iznos glavnog duga do 11.05.2009. godine. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 70.538,02 dinara za period od 11.05.2009. godine do isplate, na dosuđeni iznos od 122.229,51 dinara počev od 11.05.2009. godine do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos isplaćenog potraživanja od 67.113,57 dinara za period od 11.05.2009. godine do 30.08.2019. godine. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 23.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev za naknadu troškova tužene.
Presudom Višeg suda u Subotici Gž rr 371/20 od 31.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda je potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava žalbe u iznosu od 14.400,00 dinara. Trećim stavom izreke, zahtev tužene za naknadu troškova sastava žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara je odbijen.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Presudu Višeg suda u Subotici Gž rr 371/20 od 31.03.2021. godine tužilac pobija u delu kojim je odlučeno o zahtevu za isplatu zakonske zatezne kamate. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Pri tom, posebnom revizijom se pobija odluka o kamati, koja predstavlja sporedno potraživanje.
Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o kamati, kao o sporednim zahtevima tužioca, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
