U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Joza Kalapiša, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Joza Kalapiša - advokata Vladimira Pudara, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K.3/21 od 11.03.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 471/21 od 08.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Joza Kalapiša - advokata Vladimira Pudara, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K.3/21 od 11.03.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 471/21 od 08.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 5K.3/21 od 11.03.2021. godine okrivljeni Jozo Kalapiš je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) godina u koju mu se uračunava vreme koje provodi u pritvoru od 19.07.2019. godine pa do isteka trajanja pritvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu iznos od 134.503,14 dinara, a sudu iznos od 13.557,96 dinara, kao i da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 471/21 od 08.07.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljenog Joza Kalapiša, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K.3/21 od 11.03.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Joza Kalapiša - advokat Vladimir Pudar, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 85. stav 3. i 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presude Višeg suda u Zrenjaninu 5K.3/21 od 11.03.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 471/21 od 08.07.2021. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ ili da ukine navedene presude i predmet vrati na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem Višeg suda u Zrenjaninu ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi branioca okrivljenog pred potpuno izmenjenim većem drugostepenog suda, kao i da okrivljenom nadoknadi troškove postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom u iznosu od 90.000,00 dinara za sastavljanje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Joza Kalapiša u podnetom zahtevu ističe da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to isključivo na zapisniku o saslušanju okrivljenog Joza Kalapiša u svojstvu osumnjičenog koji je sačinjen pred ovlašćenim službenim licima PU Zrenjanin dana 19.07.2019. godine pod brojem 1495/19 i na odbrani okrivljenog datoj na tom zapisniku, a koje dokaze je sud trebalo da izdvoji iz spisa predmeta kao nezakonite dokaze. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika i odbrane okrivljenog date na tom zapisniku, branilac okrivljenog ističe da je radnja saslušanja okrivljenog izvršena suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer okrivljenom nije omogućeno da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti je upozoren da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, pri čemu u zapisniku nije uneta izjava okrivljenog o prisustvu branioca, već je samo navedeno izjašnjenje okrivljenog da svoj iskaz želi da da u prisustvu advokata Radomira Nešića koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a koje izjašnjenje okrivljenog po stavu branioca predstavlja samo jednu uopštenu formulaciju koja ne ispunjava standard upozorenja iz člana 85. stav 3. ZKP, zbog čega se shodno članu 85. stav 5. ZKP na ovoj odbrani okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka. Po navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud je u pojedinim svojim odlukama (Kzz 791/2019 od 12.09.2019. godine, Kzz 453/2020 od 17.06.2020. godine i Kzz 147/2020 od 13.02.2020. godine) zauzeo pravni stav identičan stavu odbrane, a to je da zapisnik sačinjen suprotno odredbama člana 85. ZKP predstavlja nezakoniti dokaz.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer su istaknuti navodi branioca okrivljenog samo delimično tačni. Naime, po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 30.11.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakoniti dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava iznete u presudi u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

U konkretnom slučaju, okrivljenom Jozu Kalapišu su pre davanja iskaza saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog) i omogućeno njihovo korišćenje, kao i prava iz člana 69. stav 1. ZKP (prava uhapšenog), čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Potom je okrivljeni pozvan da se izjasni o svojim pravima, između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, što podrazumeva pravo na izabranog branioca ili, ukoliko ga ne izabere, na branioca po službenoj dužnosti, pa se okrivljeni Jozo Kalapiš izričito izjasnio da želi da da iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Radomira Nešića sa kojim je obavio poverljiv razgovor u trajanju od 10 minuta, nakon čega je okrivljeni dao iskaz, da bi potom, sutradan 20.07.2019. godine, prilikom saslušanja pred sudijom za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu radi odlučivanja o predlogu VJT u Zrenjaninu za određivanje pritvora prema okrivljenom, okrivljeni Jozo Kalapiš decidirano istakao da izabranog branioca nije angažovao jer je saglasan da ga brani branilac po službenoj dužnosti – advokat Radomir Nešić.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedena upozorenja data okrivljenom Jozu Kalapišu od strane organa postupka i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca, u konkretnom slučaju, u svemu ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a zbog čega osporavani zapisnik MUP-a RS DP PPU Zrenjanin OKP KU.br.1495/19 od 19.07.2019. godine o saslušanju okrivljenog Joza Kalapiša i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze, tako da se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Joza Kalapiša u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, isticanjem da su u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 471/21 od 08.07.2021. godine učestvovale sudije koje su u istom svojstvu prethodno donele drugostepeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 1486/20 od 14.09.2020. godine kojim je odlučivano o žalbama okrivljenog lično i njegovog branioca izjavljenim na prvostepeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu K.27/20 od 27.08.2020. godine o produženju pritvora prema okrivljenom i to sudija Snježana Leković kao predsednik veća i sudija Zoran Paripović kao član veća, a kojim rešenjem su odbijene kao neosnovane žalbe odbrane. Prema navodima zahteva, sudije Snježana Leković i Zoran Paripović su se prilikom odlučivanja o žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora okrivljenom, a nakon donošenja ranije prvostepene nepravnosnažne presude, upuštali u sadržinu same nepravnosnažne presude kojom je okrivljeni bio oglašen krivim za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) godina i pozivali se na tu nepravnosnažnu presudu, a što proizilazi iz razloga rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 1486/20 od 14.09.2020. godine, a što sve po stavu branioca ukazuje da je tada kod ovih sudija formirano predubeđenje o krivici okrivljenog, a koje predubeđenje predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega je u konkretnom slučaju pretpostavka funkcionalne nepristrasnosti sudija Snježane Leković i Zorana Paripovića koje su kasnije u ponovljenom postupku odlučivali po žalbama na prvostepenu presudu dovedena u pitanje, pa su stoga po stavu branioca ispunjeni uslovi za izuzeće ovih sudija u postupku odlučivanja po žalbama na prvostepenu presudu.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33). Kada odluke o produženju pritvora zahtevaju „vrlo visok stepen jasnoće“ u pogledu krivice okrivljenog, Evropski sud za ljudska prava je našao kako može izgledati da je nepristrasnost dotičnih sudija podložna sumnji, te da se bojazan podnosioca zahteva u tom pogledu može smatrati objektivno opravdanom (Hauschildt protiv Danske, stav 49-52).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da se veće drugostepenog suda, odlučujući o žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora okrivljenom nakon izricanja ranije prvostepene presude (član 425a ZKP), uopšte nije upuštalo u sadržinu prvostepene nepravnosnažne presude, jer pisani otpravak te presude u vreme odlučivanja o navedenim žalbama nije ni bio sačinjen. Ovo, imajući u vidu da je predsednik prvostepenog veća - sudija Ljiljana Aćimović nakon već donete odluke po žalbama na rešenje o produženju pritvora prema okrivljenom, a na koju odluku se branilac okrivljenog poziva u zahtevu, dana 25.09.2020. godine od predsednika Višeg suda u Zrenjaninu zahtevala produženje roka za izradu pisanog otpravka presude, što joj je i odobreno rešenjem predsednika Višeg suda u Zrenjaninu broj Su I-1 105/2020 od 25.09.2020. godine, a pisani otpravak te ranije prvostepene presude je sačinjen i ekspedovan iz suda dana 19.10.2020. godine, dakle nakon više od mesec dana od donošenja spornog drugostepenog rešenja o pritvoru.

Dakle, konstatacija drugostepenog veća u spornom rešenju da se radi o produženju pritvora nakon donošenja prvostepene presude (član 425a ZKP) kojom je okrivljeni oglašen krivim i nepravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) godina, a što proizilazi iz zapisnika o glavnom pretresu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne znači upuštanje u sadržinu prvostepene nepravnosnažne presude (koja tada nije bila ni sačinjena) i stvaranje u tom smislu predubeđenja sudija o krivici okrivljenog, a kako se to u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano navodi. Ovo pogotovo kada se ima u vidu da je veće drugostepenog suda, a u čijem sastavu je bila i sudija Snježana Leković, nakon toga odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv te ranije prvostepene presude, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog ukinulo tu prvostepenu presudu.

Sledstveno svemu napred navedenom, to se kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Joza Kalapiša - advokata Vladimira Pudara, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić