Protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 270/21 od 03.06.2021. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 246. stav 1. Krvičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i utvrdi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 270/21 od 03.06.2021. godine povređen zakon u korist okrivljenog AA, zbog povrede člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 270/21 od 03.06.2021. godine na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), jer nije dokazano da je okrivljeni učinio delo za koje je optužen.

U činjeničnom opisu krivičnog dela datom u optužnom aktu za koje je radnje okrivljeni oslobođen od optužbe navedeno je da je okrivljeni „..neovlašćeno radi prodaje prenosio supstancu proglašenu za opojnu drogu...“, dok se prilikom obrazlaganja oslobađajuće presude navodi da je okrivljeni AA neovlašćeno držao opojnu drogu kanabis u ukupnoj količini 3.003,16 grama, a kako po nalaženju drugostepenog suda, javni tužilac nije pružio sudu dokaze u pogledu toga da je „držanje“ ove opojne droge bilo radi stavljanja u promet, već tvrdnju da je okrivljeni predmetnu opojnu drogu „držao“ radi dalje prodaje javni tužilac zasniva isključivo na količini opojne droge bez drugih dokaza koji bi govorili u prilog ovakvog stava, to po nalaženju drugostepenog suda nije dokazano da je okrivljeni učinio delo za koje je optužen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem pobijane presude kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 246. stav 1. KZ i povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Radnja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika je alternativno određena, te ovo krivično delo čini onaj „ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu...“.

Osnovano se podnetim zahtevom ukazuje da je drugostepenom presudom povređen krivični zakon u pogledu dela za koje se okrivljeni goni (član 439. tačka 1) ZKP) iz razloga što je drugostepeni sud u pobijanoj presudi izveo zaključak da sama činjenica što je okrivljeni držao veću količinu opojne droge ne znači da je zapravo drogu držao radi dalje prodaje, te da radnja okrivljenog ne sadrži obeležje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, a pri tom se zanemaruje da okrivljeni drogu nije držao, već je istu prenosio skrivenu u vozilu na način kako mu se to optužbom stavlja na teret.

Samim tim, navedene okolnosti pod kojima je okrivljeni oslobođen od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ ukazuju da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 246. stav 1. KZ, iz kog razloga je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvojen i odlučeno je kao u izreci presude.

Radnja držanja i radnja prenošenja su dve posebne alternativne radnje izvršenja navedenog krivičnog dela i ne mogu se poistovetiti, pa je navođenje u izreci presude radnje izvršenja „..neovlašćeno radi prodaje prenosio supstancu...“ a davanja argumenata u obrazloženju drugostepene presude u pogledu držanja radi prodaje opojne droge, čini razloge ove presude protivrečne izreci presude. U obrazloženju presude Apelacioni sud ne daje argumente u pogledu svog stava da je okrivljeni držao, a ne prenosio, veliku količinu opojne droge, kako je to optužbom stavljeno na teret, niti je razmatrao okolnosti u pogledu načina i mesta prenošenja velike količine opojne droge.

Izostanak stava drugostepenog suda o činjenicama koje su osnov za primenu materijalnog prava, u konkretnom slučaju upućuje na to da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Na navedeni način učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 270/21 od 03.06.2021. godine učinjna povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u korist okrivljenog i povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić