U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog „Soulfood“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Nebojša Japundža, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadi štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beograda Gž1 3301/2021 od 01.09.2021. godine, u sednici održanoj dana 29.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beograda Gž1 3301/2021 od 01.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2437/19 od 13.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../2017 od 09.06.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu umesto vraćanja na rad isplati naknadu štete u visini od 10 zarada koje bi tužilac ostvario da radi u ukupnom iznosu od 177.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.07.2017. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 96.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beograda Gž1 3301/2021 od 01.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2437/19 od 13.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/2014, 87/18 i 18/20) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu u radnom odnosu kod tuženog, na radnom mestu ... u Distributivnom centru, rešenjem tuženog broj ../2017 od 09.06.2017. godine otkazan je ugovor o radu broj ../09 od 10.07.2009. godine sa pripadajućim aneksima, zbog povrede radne discipline predviđene ugovorom o radu i članom 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu, i određeno da mu radni odnos prestaje sa danom 09.06.2017. godine. Prema razlozima obrazloženja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilac se od dana 25.05.2017. do dana 29.05.2017. godine, a ni nakon toga nije pojavio na radu, a svoje odsustvo nije opravdao odgovarajućim pisanim uverenjem, niti je postupio u skladu sa članom 103. Zakona o radu, odnosno nije obavestio poslodavca o nastupanju privremene sprečenosti za rad. Na taj način učinio je povredu radne discipline, zbog koje je poslodavac stekao zakonski osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu. Prethodno tužilac je upozorenjem broj ../2017 od 29.05.2017. godine upozoren na postojanje povreda radne discipline zbog koje se stiču uslovi za otkaz ugovora o radu. Na ovo upozorenje tužilac se pismeno izjasnio dana 02.06.2017. godine.

Primenjujući odredbu člana 179. stav 3. tačka 2. i član 103. stav 1. Zakona o radu, pravilno je nižestepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu pravilno i na zakonu zasnovano i zaključio da tužiocu zbog toga i ne pripada pravo na isplatu naknade štete u visini 10 izgubljenih 10 zarada koje je ostvario da je radio.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05, 61/03...75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi i potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona. Odredbom člana 103. stav 1. ovog zakona propisano je da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa zdravstvenog osiguranja o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno nižestepeni sud zaključuje da je tužilac učinio povredu radne obaveze u smislu citiranih odredaba Zakona o radu, jer je u periodu od 25.05.2017. godine do 29.05.2017. godine odsustvovao sa rada, a svoje odsustvo nije opravdao dostavljanjem tuženom poslodavcu odgovarajuće potvrde lekara o nastupanju privremene sprečenosti za rad, kao i vremenu očekivane sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Obaveza tužioca je bila da zbog nastale privremene sprečenosti za rad o tome obavesti poslodavca i dostavi odgovarajuću potvrdu, koja je trebalo da sadrži vreme očekivane sprečenosti za rad, a najkasnije u roku od 3 dana.

Dakle, u situaciji kada je tužilac propustio da postupi na opisani način isti je učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenog suda da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca pravilno i na zakonu zasnovano.

Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zakonito, pravilno zaključuje nižestepeni sud da istom ne pripada pravo na naknadu štete u visini izgubljenih zarada za period dok se nalazio van radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije kojima se ukazuje na pogrešan zaključak nižestepenog suda da je tužilac učinio povredu radne obaveze koje su mu stavljene na teret, ali nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, obzirom da je postupak sprovođenja odgovornosti tužioca za nepoštovanje radne discipline za povrede koje su mu stavljene na teret sprovedene u svemu u skladu sa odredbama člana 180. i 181. Zakona o radu i pravilno sprovedenom postupku utvrđeno postojanje odgovornosti tužioca za povredu radne discipline koja mu je stavljena na teret u smislu člana 179. stav 3. tačka 2) a u vezi člana 103. stav 1. Zakona o radu.

Ovaj sud je imao u vidu i ostale navode revizije, ali nalazi da su isti bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, pa kako se njima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost nižestepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić