Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11.... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i njegovi pravni prethodnici su, počev od 15.01.1968. godine, izdavali u zakup lokal u Novom Sadu, u ulici ... br. .. u prizemlju, ukupne površine 34,20 m2, sve do 2005. godine, kada je tužilac započeo sa rušenjem zgrade u kojoj se taj lokal nalazio, radi izgradnje objekta. Ugovorom o međusobnim pravima i obavezama zaključenim između parničnih stranaka 26.04.2005. godine, na osnovu odluke upravnog odbora JP „Poslovni prostor“ br. ../2004-1 od 17.03.2005. godine, članom 1., ugovoreno je da je predmet tog ugovora regulisanje međusobnih prava i obaveza u vezi sa rušenjem postojećeg poslovnog prostora u Novom Sadu u ulici ... br. .., sagrađenom na k.p. br. .. K.O. Novi Sad i izgradnje novog poslovno-stambenog objekta. Članom 2., ugovoreno je da ugovorne strane saglasno konstatuju da pravo svojine nad poslovnim prostorom iz člana 1. tog ugovora nije zemljišno-knjižno sprovedeno, odnosno da je uknjiženo pravo korišćenja na parceli .. u korist Grada Novog Sada i da je, aktivnošću investitora, poslovni prostor iz člana 1. tog ugovora doveden u građevinski loše stanje tako što ne postoji krovna konstrukcija i da su svi objekti na parceli porušeni. Članom 3., ugovoreno je da JP „Poslovni prostor“ daje saglasnost investitoru da izvrši rušenje postojećeg poslovnog prostora iz člana 1. tog ugovora na istoj lokaciji, spajanjem parcela .., .., .., .. i .. K.O. ..., da izgradi novi poslovno-stambeni objekat Plus 4 plus pk. U članu 4. ugovora je ugovoreno da se obavezuje investitor da pre otpočinjanja radova iz člana 1. tog ugovora, pribavi svu potrebnu urbanističku-tehničku dokumentaciju o svom trošku, u skladu sa zakonom, bez prava potraživanja od JP „Poslovni prostor“. Članom 6., ugovoreno je da je investitor dužan da JP „Poslovni prostor“ u roku od 12 meseci od dana dobijanja odobrenja za izgradnju, a najkasnije u roku od 6 meseci od dana donošenja odluke upravnog odbora broj ../2004-1 od 17.03.2005. godine, završi objekat iz člana 3. tog ugovora, obezbedi tehnički prijem objekta i u objektu izgradi i preda JP „Poslovni prostor“ Novi Sad, jedan poslovni prostor sa ulične strane koja izlazi na ulicu ..., ukupne površine 38,73 m2. Članom 7., investitor se obavezao da na ime izgubljene zakupnine plaća mesečno iznos od 140,00 bodova po metru kvadratnom mesečno, po vrednosti boda koja bude iznosila po mesecu do okončanja gradnje i predaje objekta, a po preuzimanju poseda poslovnog objekta iz člana 1. tog ugovora, te da na ime urednog izmirenja obaveze iz prethodnih stavova ovog člana položi instrument obezbeđenja plaćanja po izboru JP „Poslovni prostor“. Članom 9., investitor se obavezao da na ime garancije o izgradnji i predaji poslovnog prostora iz člana 6. tog ugovora, položi hipoteku na sopstvenu nekretninu u visini vrednosti od 58.095 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije sa rokom dospeća 01.08.2006. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu I 1161/05 od 28.04.2005. godine, određena je uknjižba nepokretnosti upisane u l.n. br. .. K.O. Novi Sad, u prirodi dvoiposoban stan u Novom Sadu, ... br. .., stan br. .., na šestom spratu, površine 75,00 m2, na parceli broj .., vlasništvo izvršnog dužnika, ovde tužioca, na osnovu Sporazuma stranaka o zasnivanju založnog prava broj I 1161/05 zaključenog 22.04.2005. godine, radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca prema dužniku u iznosu od 58.095 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan dospeća po srednjem kursu Narodne banke Srbije koja dospeva 01.03.2006. godine, u skladu sa odlukom upravnog odbora poverioca, te da se nepokretnost ostavlja na korišćenje dužniku, bez prava opterećenja i otuđenja. Dopisom od 12.11.2009. godine, tužilac se obratio tuženom molbom za sporazumno rešavanje nastalog problema oko predaje u posed lokala u objektu u ulici ... br. .., navodeći da se pred Opštinskim sudom u Novom Sadu vodi izvršni postupak I 3338/09, radi naplate javnom prodajom nekretnine, a sve na osnovu Sporazuma o zasnivanju založnog prava, da su se sporazumeli da se radi obezbeđenja završetka gradnje objekta u ulici ... br. .. u kojima se nalazi njihov poslovni prostor, zasnuje založno pravo na dvoiposobnom stanu koji se nalazi u višestambenoj zgradi u ulici ... br. .., površine 75 m2, i da interes tuženog nije naplata putem javne prodaje predmetnog stana već predaja poslovnog prostora u objektu koji gradi. Dalje se navodi da je objekat u završnoj fazi, da će ga predati što je pre moguće, te je tužilac zamolio tuženog da zastane sa postupkom izvršenja I 3338/09, pošto je u interesu svih završetak gradnje i predaja lokala, a da tuženi neće imati nikakvih štetnih posledica, jer će tužilac da plaća zakupninu. Tužilac je 17.05.2010. godine sačinio i istog dana overio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod brojem Ov1 ../2010 založnu izjavu za obezbeđenje duga u iznosu od 6.800.000,00 dinara koji dospeva na naplatu 01.08.2010. godine, a po ugovoru broj ../10 od 14.05.2010. godine, da se izvrši upis hipoteke u korist „Čiks“ d.o.o. Novi Sad, na svom stanu površine 70 m2, broj ulaza .., šesti sprat, sagrađen na k.p. br. .., upisan u l.n. br. .. K.O. Novi Sad 1, a da će teret na predmetnom stanu, po osnovu rešenja Opštinskog suda Novi Sad I 1161/05, u korist JP „Poslovni prostor“ Novi Sad, biti ukinut 01.08.2010. godine. Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu I 1241/10 od 21.03.2012. godine, u predmetu izvršnog poverioca, ovde tuženog protiv izvršnog dužnika, ovde tužioca, nekretnina upisana u l.n. br. .. K.O. Novi Sad 1, stan br. .., na šestom spratu zgrade u Novom Sadu, ..., površine 75 m2, sagrađen na parc.br. .., dodeljen je izvršnom poveriocu za iznos od 30% od utvrđene vrednosti predmetne nepokretnosti, tj. 2.520.000,00 dinara. Na osnovu Zaključka istog suda I 1241/10 od 08.05.2012. godine, konstatovano je da je poverilac, dodeljivanjem nekretnine namiren za iznos od 2.520.000,00 dinara, pa je naloženo RGZ Novi Sad da izvrši brisanje zabeležbe rešenja I 3338/09 od 04.09.2009. godine u javnim knjigama kojim je određena javna prodaja nekretnine upisane u l.n. br. .. K.O. Novi Sad 1 i da izvrši brisanje hipoteke koja je zasnovana na toj nekretnini po Sporazumu stranaka zaključenim pred sudom dana 22.04.2005. godine, pod brojem I 1161/05. Isti sud je 12.09.2013. godine doneo zaključak I 1241/10 kojim je konstatovano da je predmetna nekretnina predata u posed izvršnom poveriocu 27.08.2013. godine. Zaključkom Osnovnog suda u Novom Sadu I 1241/10 od 08.10.2013. godine, dopunjen je Zaključak tog suda I 1241/10 od 08.05.2012. godine, utoliko što je navedeno da je izvršni postupak zaključen, a odbijen je predlog poverioca iz podneska od 23.09.2013. godine za nastavak postupka radi potpunog namirenja i uzimanja izjave o imovini. Tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti Odluke tuženog broj ../2004-1 od 17.03.2005. godine i Sporazuma zaključenog između parničnih stranaka 22.04.2005. godine, zasniva se na činjenici da tuženi nije bio vlasnik lokala u objektu u ulici ... br. .. u Novom Sadu i da prilikom zaključivanja predmetnog sporazuma nije imao posebno odobrenje vlasnika – Države Srbije da može raspolagati spornim lokalom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da predmetni Sporazum od 22.04.2005. godine nije ništav u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, dok tužilac ništavost Odluke tuženog broj ../2004-1 od 17.03.2005. godine, nije dokazao, a bio je dužan na osnovu odredbe člana 228. i 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je ništav ugovor onaj koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, osim ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Predmetnim Sporazumom parnične stranke su konstatovale da na osnovu Odluke upravnog odbora izvršnog poverioca (tuženog) broj ../2004-1 od 17.03.2005. godine, postoji potraživanje izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku u iznosu od 58.095,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan dospeća po srednjem kursu Narodne banke Srbije, a potraživanje dospeva 01.03.2006. godine, kao i ostalim uslovima u skladu sa gore navedenom Odlukom upravnog odbora izvršnog poverioca, a na ime obezbeđenja završetka ugovorene gradnje i predaje objekta. Dalje, na osnovu predmetnog Sporazuma stranke su saglasne da se potraživanje izvršnog poverioca (tuženog) obezbedi zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. K.O. Novi Sad 1, koja u prirodi predstavlja dvoiposoban stan u Novom Sadu u ulici ... br. .., na VI spratu, površine 75,00 m2, na kat.parc. br. .., a nepokretnost je vlasništvo izvršnog dužnika, AA iz ..., u celosti (stan br. ..). Nepokretnost je ostavljena na korišćenje izvršnom dužniku bez prava opterećenja i otuđenja, a pod pretnjom krivičnopravnih posledica.

Nije protivno prinudnim propisima ugovaranje obezbeđenje potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnost izvršnog dužnika, na način na koji je to ugovorenom predmetnim Sporazumom parničnih stranaka.

Revident u reviziji ukazuje da u javnim knjigama nije upisano vlasništvo Grada Novog Sada na lokalu – poslovnom prostoru u ulici ... br. .., u Novom Sadu, te da Grad Novi Sad nije mogao da ovlasti tuženog na nešto, na šta ni sam nema prava. Međutim, to nije bitna činjenica za ocenu punovažnosti predmetnog Sporazuma . Tim Sporazumom je konstatovano postojanje potraživanja tuženog prema tužiocu u iznosu od 58.095,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan dospeća 01.03.2006. godine, pa su se ugovorne strane saglasile da se to potraživanje, izvršnom poveriocu, obezbedi zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti u vlasništvu tužioca, kao izvršnog dužnika. Dakle, Sporazum nema za predmet lokal, odnosno poslovni prostor, već novčano potraživanje koje tuženi, uz saglanost tužioca, obezbeđuje zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti u vlasništvu tužioca, kao izvršnog dužnika, a takav pravni posao nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, što znači da nije ništav, pa revident neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić