Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ... i mal. BB iz ..., čiji je kolizijski staratelj VV, zaposlena u Centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Vukosavljević, advokat iz ..., radi osporavanja očinstva, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 152/21 od 21.10.2021. godine, u sednici održanoj 31.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tuženog.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 152/21 od 21.10.2021. godine i presuda Višeg suda u Beogradu P2 53/2020 od 24.12.2020. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P2 53/2020 od 24.12.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja AA iz ... i maloletne BB iz ..., pa je utvrđeno da tuženi GG JMBG ... iz ..., nije biološki otac maloletne tužilje BB, rođene ...2007. godine, upisane MKR za matično područje Savski venac pod brojem .. za 2007. godinu, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se na osnovu te presude u matične knjige rođenih za matično područje Savski venac pod brojem .. za 2007. godinu briše kao otac maloletne tužene BB, sve u roku od 15 dana po prijemu pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji AA na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 204.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 152/21 od 21.10.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P2 53/2020 od 24.12.2020. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi GG bili su u braku od ...2003. godine. Brak je razveden presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu dana ...2013. godine. Za vreme trajanja braka rođena je maloletna BB, dana ...2007. godine, a tuženi je upisan kao njen otac, tj. kao otac deteta rođenog u braku u izvodu iz matične knjige rođenih. U toku postupka izvršeno je veštačenje od strane Medicinskog fakulteta u Beogradu – DNK analiza i utvrđeno da GG nije prirodni biološki otac maloletne BB.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su primenom članova 56. stav 1, 252. i 256. stav 4. Porodičnog zakona usvojili tužbeni zahtev tužilja i utvrdili da tuženi nije biološki otac maloletne BB jer to proizilazi iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka genetičara, a na predmetni nalaz nijedna od stranaka nije imala primedbi. Maloletnu BB u toku postupka je zastupao kolizioni staralac VV, zaposlena u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje u ... . Nižestepeni sudovi su cenili i činjenicu da je tuženi u toku postupka istakao prigovor nepotpune pasivne legitimacije jer nije označen potencijalni otac deteta, ali je ocenjeno da je taj prigovor neosnovan. Ovo zbog razloga što tužilja nema saznanje o pretpostavljenom ocu maloletnog deteta. Stoga nije u tužbi ni mogla da označi osobu koja je biološki otac maloletne BB. Činjenica da ta osoba nije u tužbi označena niti se tokom postupka pridružila tužiljama, ne sprečava majku, odnosno dete da osporavaju očinstvo deteta upisanom licu u matičnu knjigu rođenih, ukoliko postoje opravdani razlozi. U ovom slučaju postoji opravdan razlog jer je na osnovu veštačenja i mišljenja sudskog veštaka genetičara utvrđeno da tuženi nije prirodni otac maloletne BB.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj pravnoj stvari izvedenim dokazima jeste utvrđeno pravilno činjenično stanje u pogledu okolnosti da li je tuženi biološki otac deteta ili ne. Međutim, prema članu 256. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da stranke u sporu radi osporavanja očinstva jesu: dete, majka, muškarac koji se po ovom zakonu smatra ocem i muškarac koji tvrdi da je otac deteta (nužni i jedinstveni suparničari). Prema stavu 7. citiranog člana propisano je da ako tužilac u roku koji sud odredi ne proširi tužbu na sva lica koja moraju biti stranke u postupku ili se ta lica ne pridruže tužbi kao tužioci, smatraće se da je tužba povučena, ako tužba bude vraćena sudu bez ispravke, sud će je odbaciti. Radi se o imperativnim normama koje su sadržane u Porodičnom zakonu. Iz citiranih normi proizilazi da je pretpostavljeni otac deteta jedinstveni i nužni suparničar sa ocem koji se po Porodičnom zakonu smatra ocem maloletnog deteta. Postupak osporavanja i utvrđivanja očinstva i materinstva vodi se u interesu maloletnog deteta. Ako je dete rođeno u braku smatra se da je otac deteta lice sa kojim je njihova majka bila u braku. U ovom slučaju majka maloletne BB nije označila ko bi mogao da bude pretpostavljeni otac deteta što nije u interesu maloletnog deteta, a kako Porodični zakon preferira zaštitu maloletne dece, to se bez označavanja mogućeg oca maloletne BB, nije mogla doneti odluka bez obzira na izvedene dokaze. U ovom slučaju sud je morao da postupi u smislu citiranih propisa, što nije učinjeno ni od strane nižestepenog ni od strane drugostepenog suda.

Kako je u ovom slučaju materijalno pravo pogrešno primenjeno (a radi se o imperativnim normama Porodičnog zakona), a koje su norme očigledno ustanovljene u interesu maloletnog deteta, to je ishodovalo neophodnost ukidanja nižestepenih presuda.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti u smislu odredbe člana 256. stav 7. Porodičnog zakona i u zavisnosti od postupanja, na osnovu izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić