U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja, koga zastupa Pravobranilac Grada Vranja, iz Vranja, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3735/2021 od 21.09.2021. godine, u sednici održanoj dana 23.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3735/2021 od 21.09.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Vranju P1 150/21 od 08.06.2021. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa broj ../2018-05 od 09.02.2018. godine i naloži tuženom da tužioca vrati na rad na neodređeno vreme na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima i obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 196.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 33.000,000 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 150/21 od 08.06.2021. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa broj ../2018-05 od 09.02.2018. godine, te naloženo tuženom da tužioca vrati na rad na neodređeno vreme i rasporedi na radno mesto u skladu sa stručnom spremom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 196.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3735/2021 od 21.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 150/21 od 08.06.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 87/18) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se nalazio u radnom odnosu kod tuženog, kao nameštenik, na neodređeno vreme na poslovima ... u Odeljenju za zajedničke poslove Gradske uprave Grada Vranja na osnovu zaključenog ugovora o radu broj ../2016-05 od 13.12.2016. godine. Rešenjem tuženog broj ../2018-05 od 09.02.2018. godine, istom je prestao radni odnos kod tuženog sa danom 09.02.2018. godine usled promene unutrašnjeg uređenja u Gradskoj upravi Grada Vranja zbog kojih više nije postojalo ni jedno radno mesto na koje je tužilac mogao biti raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Istim rešenjem utvrđeno je da tužiocu prestaje radni odnos sa danom 09.02.2018. godine i da ima pravo na isplatu otpremnine zbog prestanka potrebe za njegovim radom u visini od 192.718,80 dinara, koja će mu se isplatiti u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, kao i sve neisplaćene plate, naknade plate i druga primanja ostvarenih do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a koje mu nisu isplaćene. Utvrđeno je i to da je Skupština Grada Vranja donela Odluku o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave – Grada Vranja za 2017. godinu („Službeni glasnik Grada Vranja“ broj 27/17) kojim je utvrđen maksmalni broj od 245 zaposlenih za organizacioni oblik Gradske uprave Grada Vranja, u skladu sa kojom Odlukom je Gradsko veće ovog grada dana 22.12.2017. godine usvojio Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji je stupio na snagu 08.01.2018. godine i istim je bilo predviđeno da će raspoređivanje službenika i nameštenika biti izvršeno najkasnije u roku od 15 dana od stupanja na snagu ovog Pravilnika. U obrazloženju rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca navedeno je da usled promene unutrašnjeg uređenja istim pravilnikom nije sistematizovano radno mesto ..., a ne postoji drugo radno mesto na koje bi tužilac mogao biti raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, tuženi nije doneo posebno rešenje kojim je tužiocu utvrdio status neraspoređenog zaposlenog. Ugovorom broj ../2017-07/1 od 18.01.2018. godine tuženi kao naručilac usluga i DOO „Sion Gard“ iz Beograda kao pružilac usluga tuženi je obezbedio pružanje usluga fizičkog obezbeđenja svoje imovine i zaposlenih.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev i rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu broj ../2018-05 od 09.02.2018. godine poništeno kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati sa ocenom da donošenju osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu nije prethodilo donošenje posebnog rešenja kojim se tužiocu utvrđuje status neraspoređenog zaposlenog, nameštenika, a koje rešenje je tuženi bio dužan da donese u skladu sa članom 168. stav 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, na čiju shodnu primenu upućuje član 187. stav 1. istog Zakona.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je nižestepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 187. stav 1. i stav 4. Zakona o zaposlenima u Autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 21/16...95/18) propisano je da se odredbe ovog Zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju i na nameštenike. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Odredbe o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno se primenjuju na nameštenike, ali s tim što u slučaju premeštaja ili raspoređivanja nameštenika, rešenje o premeštaju odnosno raspoređivanju po sili zakona zamenjuje odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ovo stoga što nameštenik radni odnos zasniva ugovorom o radu, koji obavezno sadrži odredbu da poslodavac može rešenjem da promeni one elemente ugovora čiju primenu zakon dopušta. Namešteniku se između ostalog otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom.

Poštujući navedenu odredbu člana 187. stav 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, a kod činjenice da kod tuženog nisu postojala radna mesta na koja bi tužilac mogao biti raspoređen, to je tuženi pravilno doneo rešenje kojim je tužiocu utvrdio prestanak radnog odnosa. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenica da tuženi pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa nije donosio posebno rešenje kojim bi se tužiocu utvrdio status neraspoređenog radnika ne utiče na zakonitost osporenog rešenja, s obzirom odredbu člana 187. stav 4. navedenog Zakona. Kako se namešteniku otkazuje ugovor o radu uvek kada usled promene uređenja kod poslodavca više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten odnosno raspoređen u skladu sa stručnom spremom, to na tuženom nije bila obaveza da donosi posebno rešenje o njegovom utvrđivanju statusa neraspoređenog radnika. Njegov prestanak radnog odnosa u ovim radnim sredinama, kao što je tuženi nastupa odmah, za razliku od radno-pravnog statusa službenika, kome nakon utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog radni odnos prestaje tek protekom roka od 2 meseca od konačnosti rešenja kojim je utvrđen status da je neraspoređen, sa pozivom na odredbu člana 169. stav 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koje odredbe se ne odnose na nameštenika. Kako je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog kao nameštenik, a kod činjenice da kod tuženog više nije postojalo ni jedno radno mesto na koje je mogao biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa svojom stručnom spremom, pravilno je tuženi doneo osporeno rešenje kojim mu je otkazao ugovor o radu i na osnovu koga mu je prestao radni odnos.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa kako je i tražila troškove postupka za sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, to je ovaj sud odlučio kao u izreci, sa pozivom na odredbu člana 152. i 153., a u vezi člana 164. ZPP.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić