Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu ( što proizlazi iz obrazloženja) , zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Slobodan Stevović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz, branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, koji je po stavu odbrane suprotan odredbama člana 156. stav 1, 2, 4. i 7. i člana 157. stav 4. ZKP, jer je pretresanje obavljeno iza zatvorenih vrata i to isključivo u sobi okrivljenog, u kojoj su bili prisutni samo policijski službenici, koji su vršili pretresanje, dok se držalac stana nalazio u dnevnoj sobi, a svedoci na terasi, te faktički nisu ni imali mogućnost da prisustvuju pretresanju i da prate njegov tok, niti su nakon izvršenog pretresanja uopšte bili obavešteni da je tom prilikom pronađena opojna droga. Dalje se navodi da držalac stana pre početka pretresanja nije pozvan da dobrovoljno preda predmete koji se traže, da nije poučen da ima pravo da uzme advokata koji može prisustvovati pretresanju, da nije mogao da prisustvuje pretresanju, niti da potpiše zapisnik o pretresanju s obzirom na njegovo zdravstveno stanje. Na opisani način, po stavu odbrane, navedeni zapisnik nije mogao biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku. S tim u vezi, branilac nalazi da su i drugi pisani dokazi koji proističu iz „nezakonite“ dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija i to: potvrda o privremeno oduzetim predmetima, krimtehnička dokumentacija sa izveštajem o pregledu lica mesta, službena beleška PS Požega, zapisnik o veštačenju,takođe, nezakoniti dokazi.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija DP PU Užice, SP Požega od 21.05.2020. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU Užice – PS Požega broj 14/20 od 21.05.2020. godine, proizlazi da je u vremenskom periodu od 11,40 do 12,00 časova, izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija vlasnika BB, u ..., ulica ... broj .. i to na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Užicu KPP POV 210/20 od 21.05.2020. godine. Pre preduzimanja pretresanja, navedena naredba je u smislu člana 156. stav 1. ZKP predata BB, što je konstatovano u zapisniku, uz poziv da dobrovoljno preda lica, odnosno predmete koji se traže, pri čemu je poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo isti nije zahtevao, što je u zapisniku konstatovano. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka i to: VV i GG, koji su prema konstataciji na zapisniku, poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su, uz ovlašćena službena lica PS Požega i BB, potpisali zapisnik, na kom nisu konstatovane bilo kakve primedbe. Zapisnik je bez primedbi potpisao i vlasnik, odnosno držalac stana BB.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Stoga je, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Užice, PS Požega br. 14/20 od 21.05.2020. godine zakonit dokaz na kome se presuda, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postpuku može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Užice, PS Požega br. 14/20 od 21.05.2020. godine ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, to ni dokazni proistekli iz istog ne predstavljaju nezakonite dokaze.

Pored iznetog, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz označava i dokaznu radnju „uzimanje uzorka biološkog porekla“, a koja radnja je preduzeta suprotno odredbama člana 141. stav 1. i 4. ZKP, obzirom da je navedenu radnju preduzeo policijski službenik DD, a ne zdravstveni radnik.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud takođe ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Užicu, na osnovu člana 142. stav 1. doneo naredbu od 21.05.2020. godine za uzimanje bioloških tragova od okrivljenog radi utvrđivanja DNK profila i to uzimanjem bukalnog brisa, bez njegovog pristanka. Navedena naredba je doneta u cilju obavljanja forenzičko- genetičke analize navedenog uzorka. Takođe, iz spisa predmeta, proizlazi da je po naredbi postupao policijski službenik DD, koji obavlja poslove forenzičkog tehničara, te da je to lice obučeno i stručno za uzimanje bukalnog brisa.

Odredbom člana 140. ZKP propisano je u stavu 1. da u cilju utvrđivanja činjenice u postupku od osumnjičenog se mogu i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i lični podaci, sastaviti lični opis i napraviti fotografije (forenzička registracija osumnjičenog). Odredbom stava 4. člana 140. ZKP propisano je da navedenu radnju po naredbi javnog tužioca ili suda preduzima stručno lice.

Bez obzira na činjenicu što je odredba člana 140. ZKP naslovljena kao „uzimanje biometrijskih uzoraka“, njen domašaj je nešto širi, jer obuhvata i uzorke koji se ne koriste samo prilikom biometrijske identifikacije lica. U pitanju je forenzička registracija lica, koja podrazumava pored ostalog i uzimanje bukalnog brisa, koji je u konkretnom slučaju, korišćen kao nesporan biometrijski uzorak u daljoj analizi. Dalju analazu obavio je DNK centar za genetiku, kojom prilikom je navedni bukalni bris ovde okrivljenog AA, korišćen, kao nesporni uzorak.

Imajući u vidu napred navedeno, u konkretnom slučaju, policijski službenik DD, koji obavlja poslove forenzičkog tehničara je stručno lice ( lice koje u ovoj oblasti raspolaže znanjem koje prevazilazi laičko znanje i prosečno iskustvo ), koje je osposobljeno i ovlašćeno za uzimanje biometrijskih uzoraka, u smislu odredbe člana 140. stav 4. ZKP, a koji su potom korišćeni za forenzičko-genetičku analizu ( član 142 stav 1. ZKP), te su suprotni navodi zahteva, kojima se ukazuje da je uzimanje bukalnog brisa trebalo da preduzme medicinski radnik, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i iznosi sopstvenu ocenu iskaza saslušanih svedoka, osporavajući pri tome činjenice vezane za sam način izvođenja dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija, uzimanja bukalnog brisa, potpisivanja zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, kao i količine opojne droge pronađene kritičnom prilikom.

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti , okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca AA - advokata Slobodana Stevovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić