U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilja AA iz ... i BB iz ... – Republika ..., čiji je punomoćnik AA iz ..., koje obe zastupa Ljiljana Aranđelović, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Staniša Stamenković, advokat iz ... i „ATOM“ d.o.o. Vranje, koga zastupa Aleksandar Knežević, advokat iz ..., radi naknade štete i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3930/2017 od 20.03.2018. godine, u sednici održanoj dana 06.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se PREINAČUJU presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3930/2017 od 20.03.2018. godine u delu stava prvog izreke i presuda Višeg suda u Vranju P 11/10 od 22.03.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 11/10 od 20.01.2020. godine u stavu prvom izreke, tako što se OBAVEZUJU tuženi VV i „ATOM“ d.o.o. Vranje da tužiljama na ime naknade štete zbog izvađenog peska na parceli koja je privatna svojina tužilja broj ... upisana u pl. br. ... KO ... solidarno isplate 150.144 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa kamatom od 22.07.2008. godine po stopi Centralne evropske banke za srednji kurs evra do 24.12.2012. godine a od 25.12.2012. godine sa zakonskom zateznom kamatom, sve do konačne isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U preostalom delu revizija tužilje se ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužiljama na ime troškova revizijskog postupka solidarno isplate iznos od 78.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P 11/10 od 22.03.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 11/10 od 20.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja da se obavežu tuženi da im na ime naknade štete i neosnovanog obogaćenja zbog izvađenog peska na parceli koja je privatna svojina tužilja – kp. br. ... upisana pl. br. ... KO ... solidarno isplate 150.144 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa kamatom od dana podnošenja tužbe 22.07.2008. godine po stopi Centralne evropske banke za srednji kurs evra do konačne isplate pod pretnjom prinudnog izvršenja kao i troškove postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženima (u presudi pogrešno naznačeno tužiocima) na ime troškova parničnog postupka solidarno plate iznos od 1.089.750,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđeni iznos troškova postupka od dana izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje AA za oslobađanje plaćanja sudskih taksi kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3930/2017 od 20.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Višeg suda u Vranju P 11/10 od 22.03.2017. godine, u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom izreke (odluka o troškovima postupka) i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilje su izjavile blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Viši sud u Vranju je rešenjem P 11/10 od 14.10.2019. godine obavezao tužilje da tuženom VV na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 1.970.250,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka rešenja sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate sve u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženom „ATOM“ d.o.o. Vranje na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 1.420.050,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka rešenja sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate sve u roku od 15 dana od dana prijema otpravka rešenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 764/20 od 05.03.2020. godine potvrđeno je rešenje Višeg suda u Vranju P 11/10 od 14.10.2011. godine, ispravljeno rešenjem istog suda P 11/10 od 20.01.2020. godine, u stavu drugom izreke, dok je isto rešenje preinačeno u stavu prvom izreke i obavezane tužilje da tuženom VV na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 1.946.250,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka rešenja sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Na naznačeno rešenje nije izjavljena revizija.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 55/14) pa je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su suvlasnice na po 1/3 od kat. parc. ... KO ... Suvlasnik 1/3 parcele je GG iz ... Faktička deoba između njih je izvršena tako da se na licu mesta zna koji deo je pripao tužiljama a koji GG. U periodu od 2005-2007. godine tuženi su neovlašćeno vršili iskop šljunka i peska sa parcele tužilja (a i sa okolnih parcela vlasništvo trećih lica) a potom iste prodavali. Zbog neovlašćenog kopanja i vađenja peska i šljunka vodoprivredni inspektor Ministarstva poljoprivrede i šumarstva je rešenjem broj 270-320-561/2007-04 od 06.02.2007. godine zabranio investitoru VV eksploataciju mineralnih sirovina šljunka i peska sa obradivog poljoprivrednog zemljišta na određenim parcelama, između ostalog i na kat. parc. ... KO ... vlasništvo tužilja, a rešenjem broj 270-325-00018/2007-07 od 06.03.2007. godine zabranjeno je OD „ATOM“ Vranje vađenje peska i šljunka sa eksploatacionog polja koje se nalazi u KO ..., Opština Vranje, neposredno na uliv Pavlovačke reke u reku Južnu Moravu (leva obala) i sa bilo kog drugog mesta zbog neispunjavanja vodoprivredne saglasnosti nadležnog organa. Tuženi VV je rešenjem Opštinskog sudije za prekršaje u Vranju Up 4078/07 od 03.12.2008. godine za izvršeni prekršaj iz člana 85. stav 3. u vezi stava 1. tačka 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu (zemljište koristio u nepoljoprivredne svrhe bez plaćanja naknade za promenu namene korišćenja – kp. ... KO ...) kažnjen novčanom kaznom od 50.000,00 dinara. Prema izveštaju Agencije za privredne subjekte od 13.11.2008. godine proizilazi da je usvojen zahtev podnosioca registarske prijave ovde tuženog VV pa je u Registar privrednih subjekata registrovana promena podataka o privrednom subjektu propisanim i to tako što je Preduzeće za izvođenje građevinskih zemljanih radova za transport i trgovinu „ATOM“ OD Vranje, ..., promenilo pravnu formu i upisano kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Zbog ovakvog ponašanja tuženih tužilje su Opštinskom sudu u Vranju podnele predlog za izdavanje privremene mere protiv tuženih. Opštinski sud u Vranju je rešenjem P 1536/08 usvojio predlog tužilja za određivanje privremene mere dana 04.10.2008. godine i zabranio tuženima da vrše iskopavanje šljunka i peska na nepokretnostima tužilja kat. parc. broj ... KO ... Tuženi su nastavili sa vađenjem šljunka i peska a na određenim mestima dubina, usled izvađenog šljunka i peska na predmetnoj parceli, iznosila je 16 metara. Nakon toga, tuženi su predmetnu parcelu popunili šutom, a u površini za obradu istu parcelu su u dubini od 40 do 70 centimetara popunili humusom. Veštačenjem od strane veštaka geo struke utvrđeno je na kojoj površini i dubini je vađen pesak i šljunak. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je vrednost izvađenog šljunka i peska bez dodatnih troškova, kako po osnovu separiranja tako i po osnovu transportovanja od mesta vađenja do mesta deponovanja u visini od 467,00 dinara po m³ bez PDV-a, odnosno ukupno 150.144 evra, a sa PDV-om 560,40 dinara, odnosno 4,69 evra, tj. 180.096 evra. Tužilje potražuju vrednost izvađenog šljunka i peska, odnosno 150.144 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilja neosnovan zbog sledećih razloga:

Prema članu 15. Zakona o vodama pravo vađenja peska, šljunka, kamena i drugih mineralnih dobara iz korita vodotoka stiče se na osnovu vodoprivrednih uslova i vodne saglasnosti. Tuženi su očigledno postigli određenu korist eksploatacijom peska i šljunka sa parcela tužilja iako nisu imali dozvolu za to. Međutim, kako se Republika Srbija u okviru svojih prava i dužnosti preko svojih odgovarajućih organa stara o postupanju u skladu sa zakonom, ne može se zaključiti da su tuženi naneli štetu tužiljama niti da su se bez osnova obogatili po osnovu izvađenog peska i šljunka sa parcela tužilja jer nije smanjena upotrebna vrednost parcele. Bespravnim postupanjem tuženih nije oštećeno zemljište. Parcela bi bila oštećena samo u slučaju da je zemljište sa kat. parc. ... delimično ili potpuno uništeno i eliminisano u pogledu namene i svrhe korišćenja što u konkretnom slučaju tužilje nisu dokazale budući da se iz nalaza veštaka poljoprivredne struke može utvrditi da nije došlo do umanjenja tržišne vrednosti predmetne parcele usled vađenja peska i šljunka od strane tuženih jer su naknadnim popunjavanjem parcele tužilja nakon vađenja peska ta mesta popunjena šoderom i humusnim delom na površini koji po kvalitetu odgovara njivi treće klase. Parcela je pogodna za proizvodnju ratarske i povrtarske kulture, kao i za uzgoj deteline lucerke kakvog je sastava bilo zemljište pre nego što su tuženi vršili iskop. Pri tome, drugostepeni sud nalazi i da su šljunak i pesak opšte dobro a ne imovina vlasnika parcele, te da zbog toga vlasnik ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog peska i šljunka. To proizilazi iz odredbe čl. 2. i 3. u vezi člana 5. Zakona o rudarstvu koji je bio u primeni u predmetnom periodu („Službeni glasnik RS“ br. 44/95, 101/05, 85/05, 34/06 i 104/09). Mineralne sirovine su prirodno dobro u državnoj svojini a mineralnim sirovinama, između ostalog, smatraju se nemetalične mineralne sirovine i sirovine za dobijanje građevinskog materijala odnosno separacija peska, šljunka i kamena. Dalje, prema članu 13. istog zakona eksploataciju mineralnih sirovina može da obavlja samo privredno društvo, preduzeće odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koje je registrovano za obavljanje te delatnosti, koje ima licencu za izvođenje rudarskih radova i za vršenje stručnog nadzora nad rudarskim radovima, po odobrenju nadležnog ministarstva uz plaćanje naknade propisane člane 16. tog zakona. Stoga vlasnik parcele ne može tražiti da mu se na ime naknade štete plati vrednost izvađenog i odnetog šljunka i peska već eventualno samo šteta pričinjena dovođenjem u ispravno stanje parcele, tj. smanjenjem njene vrednosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva pravna argumentacija nižestepenih sudova nije prihvatljiva.

Naime, odredbom člana 1. Zakona o rudarstvu uređen je način eksploatacije rudnog blaga u zemlji i na njenoj površini, na rečnom ili jezerskom dnu ili ispod njega, kao i izgradnja korišćenja i održavanja rudarskih objekata. Međutim, prema stavu 2. istog člana predviđeno je da se odredbe ovog zakona ne odnose na eksploataciju peska, šljunka i kamena iz korita vodotoka, sprudova, napuštenih korita i obala prethodnih vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija i sa područja ugroženih erozijom koja ne sadrže primese drugih korisnih mineralnih sirovina. Dalje, članom 30. citiranog zakona propisano je (stav 3. tač. 1. i 2) da vlasnici odnosno korisnici zemljišta, kao i preduzeća kojima su preneta na upravljanje dobra od opšteg interesa mogu na zemljištu čiji su vlasnici, odnosno korisnici, bez odobrenja ministarstva vršiti eksploataciju sirovina za dobijanje građevinskog materijala za sopstvene potrebe u toku jedne godine i to: fizičko lice – lomljenog kamena do 250m³, ukrasnog kamena 10m³, peska i šljunka do 40m³ i opekarske gline do 25m³. Stavom 4. citiranog zakona propisano je da za korišćenje mineralnih sirovina u količinama iz stava 4. ovog člana ne plaća se naknada.

Sledom rečenog, tužilje su mogle samostalno za svoje potrebe da vrše eksploataciju peska i šljunka ili da izdaju parcelu trećim licima na korišćenje radi eksploatacije ili da same uz dozvolu u smislu člana 13. Zakona o rudarstvu vrše eksploataciju. Tuženi su umesto izvađenog šljunka i peska taj prostor popunili šutom i po vrhu nasuli obradivu zemlju. Parcela u kojoj se nalazi šljunak i pesak očigledno nije vraćena u prvobitno stanje. Zato tužilje trpe štetu u visini vrednosti izvađenog šljunka i peska utvrđenu putem veštačenja. VV i „ATOM“ d.o.o. u toj visini su protivpravno oštetili predmetnu parcelu u vlasništvu tužilja jer rešenjem vodoprivrednog inspektora tuženima je zabranjeno vađenje šljunka i peska sa naznačene parcele ali oni tu naredbu nisu ispoštovali. Stoga je tuženi VV rešenjem prekršajnog sudije i kažnjen za neovlašćeno vađenje šljunka i peska iz parcele tužilja. Dakle, zbog navedenog bespravnog ponašanja tuženih nastala je njihova obaveza da shodno odredbama člana 185. stav 1. ZOO uspostave stanje na parceli tužilja kakvo je bilo pre oštećenja iste učinjenog protivpravnim vađenjem šljunka i peska. Tuženi nisu tako postupili. Oni su umesto izvađenog šljunka i peska u nastalu iskopinu vratili šut i šoder odnosno otpadni materijal koji nema građevinsko svojstvo izvađenog šljunka i peska. Stoga se takvim postupanjem tuženih nije moglo uspostaviti ranije stanje na parceli tužilja i tako otkloniti ukupna šteta koju one tim povodom trpe. Iz tog razloga a na temelju odredbe člana 185. stav 3. ZOO tuženi su u obavezi da tužiljama isplate odgovarajuću novčanu protivvrednost izvađenog šljunka i peska na osnovu pričinjene im štete.

Neprihvatljivi su navodi tuženih da je prvostepeni sud povodom iste pravne situacije gde se kao tužioci javljaju treća lica a isti tuženi kao u ovom postupku odbio tužbeni zahtev presudom P 1253/10 od 27.05.2014. godine (a koja presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3013/14 od 10.03.2015. godine) te da je opravdano da se i u ovom slučaju tužbeni zahtev odbije. Ovo iz razloga što iako su tuženi iste stranke u tom predmetu kao i u ovom, činjenično stanje nije isto iz razloga što je vezano za izvađeni šljunak na drugim parcelama vlasništvo drugih lica, nadomešten popunjavanjem iskopina jer je sama reka Južna Morava ponovo nanela šljunak i pesak na iskopanim delovima tih parcela, te da stoga nije došlo do umanjenja vrednosti oštećenja predmetne parcele. U ovom slučaju, nije došlo do popunjavanja iskopine šljunkom već je na iskopinu nanet šut, a samo je po površini naneto humusno zemljište.

U pogledu tražene kamate, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužilje imaju pravo na kamatu od 22.07.2008. godine kao dana utvrđenja visine štete do 25.12.2012. godine i to po stopi Centralne evropske banke za srednji kurs evra do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine zakonska zatezna kamata što znači da od tog datuma tužilje nemaju pravo na kamatu po stopi Centralne evropske banke za srednji kurs evra.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 407. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

U odnosu na stav drugi izreke Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je revizija neosnovana. Ovo iz razloga što je do 24.12.2012 godine obračun kamate na evro vršen u skladu sa stopom Centralne evropske banke za srednji kurs evra kod NBS, a od 25.12.2012. godine prema Zakonu o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“ broj 119/12).

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu čl. 149, 150. i 161. stav 2. ZPP pri čemu su tužiljama priznati sledeći troškovi: na ime sastava revizije 78.000,00 dinara po važećoj AT. Ostali troškovi nisu traženi pa isti nisu ni dosuđeni. Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i činjenicu da je nakon ukidanja rešenja o troškovima postupka od Apelacionog suda, koje rešenje je bilo sadržano u presudi P 11/10 od 22.03.2017. godine, prvostepeni sud odlučio o troškovima rešenjem P 11/10 od 14.10.2019. godine. To rešenje je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 764/20 od 05.03.2020. godine delimično potvrđeno, a delimično preinačeno. Na to rešenje nije izjavljena revizija da bi o tome Vrhovni kasacioni sud rešavao u sklopu odlučivanja o glavnoj stvari, pa se nije ni mogao upustiti o odlučivanju o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić