Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 177/2023
07.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Miroslava Bogdanovskog, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Edvina Prelića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu 2K 42/2021 od 08.02.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 339/22 od 22.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 07.03.2023. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Bogdanovskog, advokata Edvina Prelića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu 2K 42/2021 od 08.02.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 339/22 od 22.11.2022. godine u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE, kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Pančevu 2K 42/2021 od 08.02.2022. godine, delimično je stavljena van snage presuda Višeg suda u Pančevu 1K 3/10 od 15.03.2010. godine, pravnosnažna 05.07.2010. godine, kojom je okrivljeni Miroslav Bogdanovski oglašen krivim za krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, i to samo u delu činjeničnog stanja izreke presude, u pogledu razloga smanjenje uračunljivosti ali ne bitno, tako da se utvrđuje da je ovaj stepen uračunljivosti nastupio usled emocionalno nestabilnog poremećaja ličnosti – granični tip, stanja povišene emocionalne napetosti, te afekta straha srednjeg intenziteta zbog verbalnog konflikta sa oštećenim, a u svemu ostalom presuda je ostavljena na snazi. U izrečenu kaznu zatvora uračunava se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Zabela u Požarevcu od 13.02.2020. godine do obustave izvršenja kazne 02.07.2020. godine, vreme provedeno u pritvoru po rešenju Višeg suda u Pančevu Kv 140/20 od 15.07.2020. godine, a koji se računa od obustave izvršenja kazne zatvora 02.07.2020. godine, vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Republici Italiji u periodu od 12.09.2000. godine do 08.10.2001. godine i u Republici Nemačkoj u periodu od 27.11.2018. godine do 22.02.2019. godine. Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, te da plati Višem sudu u Pančevu 10.000,00 dinara na ime paušala i 77.495,00 dinara na ime troškova veštačenja i troškova dovođenja, a sve u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 339/22 od 22.11.2022. godine delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog Miroslava Bogdanovskog, advokata Edvina Prelića i advokata Vladimira Đukanovića i preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu 2K 42/2021 od 08.02.2022. godine, tako što je delimično stavljena van snage ranija presuda Višeg suda u Pančevu 1K 3/10 od 15.03.2010. godine, pravnosnažna 05.07.2010. godine, kojom je okrivljeni Miroslav Bogdanovski oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika i to u delu činjeničnog stanja izreke presude, u pogledu razloga smanjene uračunljivosti ali ne bitno, tako da se utvrđuje da je ovaj stepen uračunljivosti nastupio usled emocionalno nestabilnog poremećaja ličnosti – granični tip, stanja povišene emocionalne napetosti, te afekta straha srednjeg intenziteta zbog verbalnog konflikta sa oštećenim, i u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni Miroslav Bogdanovski osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Zabela Požarevac od 13.02.2020. godine do obustave izvršenja kazne 02.07.2020. godine, vreme provedeno u pritvoru po rešenju Višeg suda u Pančevu Kv 140/20 od 15.07.2020. godine, koji se računa od obustave izvršenja kazne zatvora 02.07.2020. godine, potom vreme koje je proveo u ekstradicionom pritvoru u Republici Italiji u periodu od 12.09.2000. godine do 08.10.2001. godine i u Republici Nemačkoj u periodu od 27.11.2018. godine do 22.02.2019. godine. U nepreinačenom delu prvostepena presuda ostaje neizmenjena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Edvin Prelić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, tako što će staviti van snage presudu Višeg suda u Pančevu 1K 3/10 od 15.03.2010. godine i osloboditi od optužbe okrivljenog Miroslava Bogdanovskog da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Bogdanovskog, advokata Edvina Prelića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u prestalom delu nedozvoljen.
Branilac je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je u pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ovo stoga što je okrivljeni oglašen krivim za delo koje nije krivično delo, jer je sud usled pogrešne primene krivičnog zakona utvrdio da se u konkretnom slučaju ne radi o nužnoj odbrani.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.
Nužna odbrana u smislu člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog lica odbije istovremeni protivpravni napad.
U konkretnom slučaju neosnovani su navodi zahteva da se radi o nužnoj odbrani, koji navodi su već isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3 pasus 4, strani 4 pasus 3 i strani 5, pasus 1 i 2 obrazloženja odluke dao jasne i dovoljne razloge, prihvatajući razloge prvostepenog suda na strani 97 pasus 4, 5 i 6 obrazloženja prvostepene presude, koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.
Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je sud pogrešno postojanje nužne odbrane utvrđivao na osnovu objektivnih okolnosti zanemarujući subjektivne okolnosti i činjenicu da je okrivljeni bio teško ranjen 1994. godine, te kako je u konkretnoj situaciji oštećeni AA za pojasom imao pištolj i kretao se ka okrivljenom, a s obzirom na traumu koju je okrivljeni imao iz prethodne pucnjave i kako nije imao mogućnost da se odbrani na neki drugi način, to je očigledno reč o postupanju u nužnoj odbrani. Ovakvim navodima branilac na osnovu sopstvene verzije događaja izvodi zaključak o činjenicama od uticaja na postojanje nužne odbrane i faktički ukazuje da je nižestepenim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje te je učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić, s.r. Bata Cvetković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić