Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. ZKP, braniocu okrivljenog, advokatu Dejanu Bojiću, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta zajedno sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da su donošenjem pravnosnažnih presuda učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 423. tačka 1) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva, a razlozi pobijanih pravnosnažnih presuda protivrečni izreci, nejasni i u znatnoj meri međusobno protivrečni, odnosno pogrešno nalazeći da u inkriminisanim radnjama okrivljenog nema zakonskih elemenata predmetnog krivičnog dela.

Prema stavu prvostepenog suda, u radnjama okrivljenog AA, koje se istom stavljaju na teret optužnim predlogom zamenika Osnovnog javnog tužioca u Požarevcu Kto 322/21 od 28.09.2021. godine, i to da je u toku 2016. i 2017. godine u Požarevcu, postupao kao investitor na izvođenju građevinskih radova na objektu – lokalu br. 0, koji se nalazi na delu katastarske parcele broj .. KO Požarevac, TV „VV“ i to u vidu vršenja iskopa za tri šahte u koje su ugrađene betonske drenažne cevi, betoniranja zidova i ploča drenažnih prostorija 1, 2 i 3 armiranim betonom i podbetoniranja temelja susednog objekta temeljnim gredama oslonjenim jednim krajem na tlo, a drugim na armirano-betonski zid postojećeg lokala, koji radovi su izvođeni bez građevinske dozvole se stiču kako obeležja krivičnog dela iz člana 219a stav 2. KZ, tako i obeležja prekršaja iz člana 208a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pri čemu sud konstatuje da je u toku postupka utvrđeno da protiv okrivljenog AA nije vođen prekršajni postupak za radnju koja mu se stavlja na teret optužnim predlogom. S tim u vezi, prvostepeni sud zaključuje da je povoljnije po okrivljenog da bude oslobođen od optužbe, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo, stoga što je navedeno kažnjivo delo po Zakonu o planiranju i izgradnji, propisano sa istovetnim zakonskim opisom kao prekršaj za koji je predviđena novčana kazna.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu OJT u Požarevcu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požarevcu K 476/21 od 02.06.2022. godine u potpunosti usvajajući argumente date u obrazloženju prvostepene presude.

Prema odredbi člana 423. tačka 1) ZKP, presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, sud će izreći ako delo za koje je optužen nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a u stavu 2. istog člana je propisano da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

Protivpravnost kao konstitutivno obeležje opšteg pojma krivičnog dela iz člana 14. stav 1. KZ, isključuju delo malog značaja (član 18. KZ), nužna odbrana (član 19. KZ) i krajnja nužda (član 20. KZ), dok krivicu, koja je takođe obeležje opšteg pojma krivičnog dela, isključuju neuračunljivost (član 23. KZ), neotklonjiva stvarna zabluda (član 28. KZ) i neotklonjiva pravna zabluda (član 29. KZ).

Shodno navedenom, sud oslobađajuću presudu, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP donosi kada krivično delo za koje je okrivljeni optužen ne sadrži sva obeležja tog krivičnog dela određena zakonom, kao i kada je iako postoje sva zakonska obeležja krivičnog dela, isključena protivpravnost ili krivica, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Postojanje protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, ne isključuje postojanje krivičnog dela, pa ukoliko se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.

Pitanje činjeničnog identiteta dela propisanog prekršaja i krivičnog dela i ostalih kriterijuma koje je Ustavni sud postavio uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava, procenjuje se kada se postavlja pitanje da li je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, u kom slučaju, ukoliko sud to u krivičnom postupku utvrdi, donosi odbijajuću presudu na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP.

U konkretnom slučaju, protiv okrivljenog AA vođen je jedino krivični postupak zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, a sud je kod očiglednog postojanja svih zakonskih obeležja krivičnog dela doneo oslobađajuću presudu i time učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su davanjem razloga da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja prekršaja i krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ, za koje je optužen, razloge učinili protivurečnim izreci presude kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo i same razloge učinili nejasnim i u znatnoj meri protivrečnim. Na taj način su učinili i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP, utvrdio da su pobijanim pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Požarevcu K 476/21 od 02.06.2022. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž1 67/22 od 29.09.2022. godine, učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenih presuda.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić