Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4592/16 od 25.01.2018. godine, stavom prvim izreke, potvrđeno je rešenje o ispravci Višeg suda u Novom Sadu od 09.11.2016. godine. Drugim stavom izreke, konstatovano je da je žalba tuženog delimično odbijena i delimično usvojena, pa je trećim stavom izreke prvostepena presuda potvrđena u stavovima jedan, dva, tri, četiri i jedanaest izreke u delu kojim su raskinuti kupoprodajni ugovori i tuženi obavezan na predaju poseda oba stana, kao i u delu kojim su odbijeni primarni protivtužbeni zahtev, prvi eventualni protivtužbeni zahtev i drugi eventualni protivtužbeni zahtev. Četvrtim stavom izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavovima pet, šest, sedam, osam i deset izreke, tako što je utvrđeno da potraživanje tužioca prema tuženom na dan 01.05.2016. godine iznosi 5.737.357,05 dinara, što prema srednjem kursu NBS na taj dan iznosi 46.790 evra; utvrđeno je da potraživanje tuženog prema tužiocu na isti dan iznosi 6.167.523,94 dinara odnosno 50.298,15 evra, te je izvršeno prebijanje potraživanja stranaka do iznosa od 5.737.350,05 dinara i odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 9.982.763,93 dinara sa kamatom od 02.05.2016. godine pa do isplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 3566/2018 od 10.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana revizija tuženog – protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4592/16 od 25.01.2018. godine u delu kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 398/15 od 13.09.2016. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom i jedanaestom izreke, kojima je usvojen tužbeni zahtev tužioca za raskid ugovora o kupoprodaji i predaju u državinu, a protivtužbeni zahtevi tuženog odbijeni. Stavom drugim izreke, ukinuta je navedena presuda u stavu četvrtom izreke, kojim je preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 398/15 od 13.09.2016. godine u stavovima petom, šestom, sedmom, osmom i desetom izreke, kao i u delu odluke o troškovima postupka i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu. Stavom tri izreke, odbačena je revizija tuženog – protivtužioca izjavljena protiv rešenja o ispravci iz stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4592/16 od 25.01.2018. godine, kao nedozvoljena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2699/19 od 13.05.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, delimično odbijena, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 398/15 od 13.09.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 09.11.2016. godine u pobijanom usvajajućem delu (stavovi pet, šest, sedam, osam i deset izreke), potvrđena u delu kojim je utvrđena visina potraživanja tužioca i visina potraživanja tuženog na dan 01.05.2016. godine (stavovi pet i šest izreke), kojim je izvršeno prebijanje uzajamnih potraživanja tužioca i tuženog do iznosa utvrđeno potraživanja tuženog od 2.572.279,47 dinra (stav sedam izreke) te je tuženi obavezan na ime preostalog potraživanja tužiocu da isplati iznos od 9.982.763,93 dinara, kao i na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 9.130.492,26 dinara počev od 02.05.2016. godine pa do konačne isplate (deo stava osam izreke), te u delu kojim je tuženi obavezan na isplatu troškova parničnog postupka u iznosu od 2.202.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do konačne isplate; preinačena je presuda u preostalom delu stava osam i deset izreke tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da na iznos (obračunate zakonske kamate) od 852.271,67 dinara (preko iznosa od 9.130.492,26 dinara do 9.982.763,93 dinara dosuđenog prvostepenom presudom) plati zakonsku zateznu kamatu počev od 02.05.2016. godine pa do konačne isplate i to tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka od dana pravnosnažnosti presude do dana izvršnosti presude; odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka; obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka po reviziji u iznosu od 169.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu Gž 2699/19 od 13.05.2021. godine i to u potvrđujućem delu izreke i odluci o troškovima postupka, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi uticale na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju ugovorom o prodaji Ov 1 br. .../... od 13.05.2004. godine i Ov 1 br. .../... od 14.05.2004. godine tužilac je prodao tuženom dvosoban stan koji se nalazi u .. u ulici ... broj ... (...), povrišne 69,18 m2 i to za cenu od 55.344,00 evra. Ugovorom o prodaji Ov 1 br. .../... od 13.05.2004. godine i Ov 1 br. .../... od 14.05.2004. godine tužilac je prodao tuženom još jedan dvosoban stan na istoj lokaciji (označen kao ..) površine 69,43 m2 za cenu od 55.544,00 evra. Oba ugovora sadrže odredbe kojima je konstatovano da je kupac ispunio ugovorenu obavezu isplate 20% vrednosti predmetne nepokretnosti, neopozivim cediranjem i zalaganjem ponuda (br. ... i ...) polisa zaključenog mešovitog osiguranja života, izdatih od strane „... osiguranja“ AD Beograd, čime se ujedno odrekao i svih prava iz polise u korist prodavca. Zatim, da će kupac preostalih 80% vrednosti stanova isplatiti u 360 mesečnih rata tako što će prodavcu neopozivo cedirati potraživanja i sva prava iz polisa izdatih po ponudi osiguranja života br. ... od 21.03.2003. godine i ... od 14.04.2003. godine, zaključenih sa istim osiguravajućim društvom. Ugovorima je određeno da će premije za polisu u iznosu od 80% cena kupac platiti u 360 mesečnih rata do 05. u mesecu za tekući mesec, te da rokovi predstavljaju bitan sastojak ugovora, pa je kupac dužan da se odmah iseli iz stana ako ne plati dve uzastopne rate premije osiguranja ili tri rate sa prekidima. Oba ugovora predviđaju da kupac stiče pravo svojine na celom stanu tek isplatom poslednje rate premije osiguranja. Oba ugovora sadrže član 11. u kome je konstatovano da su ugovorne strane saglasne da ukoliko u trajanju ovog ugovora dođe do neispunjenja preuzetih obaveza kupca ili drugih lica čiji je pravni interes da ovaj ugovor ostane na snazi, da je nesporno pravo prodavca da traži jednostrani raskid ugovora kao i pravo na pravičnu naknadu za period korišćenja predmetne nepokretnosti i to po osnovu: naknade u visini objektivne mesečne zakupnine za sve vreme korišćenja stana, kao i sve poreze i druge troškove koje je prodavac nesporno imao po osnovu ovog ugovora. Ugovoreno je i da kupac snosi troškove plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u roku dospelosti. Po ponudi broj ... kupac je zaključio polisu br. ... i prema toj polisi premija osiguranja iznosila je mesečno 401,97 evra. Po ponudi osiguranja broj ... kupac je sa istim osiguravačem zaključio i polisu br. ... u kojoj je naznačeno da premija osiguranja mesečno iznosi 403,42 evra. Tuženi je sa uplatama po navedenim polisama definitivno prestao nakon juna 2006. godine. Prema karticama ponude osiguravajućeg društva koje su priložene uz dopis osiguravajućeg društva od 01.04.2008. godine, tuženi je vršio uplate po dinamici koju je bliže utvrdio prvostepeni sud. Prema kartici ponude za polisu ... na dan 31.03.2008. godine isplatio je ukupno 14.245,31 evro, a prema kartici ponude za polisu ... na isti dan isplatio je 13.875,24 evra. Prema obaveštenju osiguravajućeg društva o stanju na dan 31.12.2007. godine u odnosu na polisu životnog osiguranja sa jednokratnom uplatom premije zaključene na osnovu ponude br. ... (polisa br. ...), uplaćena je premija u visini od 11.068,80 evra, dok je u odnosu na polisu životnog osiguranja sa jednokratnom upaltom premije zaključene na osnovu ponude br. ... (polisa br. ...) uplaćena premija u visini od 11.108,80 evra. Dopisima od 08.02.2007. godine tuženi je obavešten da je tužilac uvidom u svoju evidenciju utvrdio da nije redovno izmirivao svoje obaveze po kupoprodajnim ugovorima i da po oba duguje više od 3 mesečne rate, čime su ispunjeni uslovi za raskid ugovora. Istim dopisom tužilac je naložio tuženom da se odmah iseli iz stanova i preda mu iste oslobođene od lica i stvari u roku od 30 dana, a navedeni dopis tuženom je upućen preporučenom pošiljkom i isti ga je zaprimio dana 16.02.2007. godine tako da je rok za predaju nepokretnosti istekao 19.03.2007. godine. Ukupan iznos koji je tužilac naplatio od osiguravajućeg društva po osnovu otkupa polisa osiguranja br. ... i ... (kojima je izvršena isplata 20% od ugovorene cene za oba stana u iznosu od 11.068,80 evra i 11.108,80 evra) čini zbir iznosa od 7.220,72 evra i 7.194,75 evra, ukupno 14.415,44 evra. Tužilac je dana 16.11.2004. godine izvršio uplatu poreza na prenos apsolutnih prava za obe nepokretnosti u ukupnom iznosu od 414.714,42 dinara. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđena je visina mesečne zakupnine za oba stana, koja je identična, pa potraživanje tužioca prema tuženom za ceo period korišćenja oba stana (u visini realne zakupnine) na dan 01.05.2016. godine iznosi 71.080,00 evra (8.715.779,84 dinara), a obračunata zakonska zatezna kamata na taj iznos, proporcionalnom metodom počev od 19.03.2007. godine do 20.04.2016. godine iznosi 2.657.998,95 dinara (21.676,84 evra); navedeni iznos kamata utvrđen je tako što je na iznos od 24.290 evra (zbir dospelih zakupnina za period od marta 2003. godine do 19.03.2007. godine) zakonska zatezna kamata obračunata počev od 19.03.2007. godine, a nakon tog datuma obračunavana je i na svaki pojedinačni mesečni iznos zakupnine do dana veštačenja 20.04.2016. godine. Utvrđeno je da na dan 01.05.2016. godine potraživanje tuženog prema tužiocu iznosi 14.415,33 evra ili 1.767.611,16 dinara na ime glavnice, a na ime obračunate zatezne kamate 6.562,33 evra ili 804.668,31 dinar, sve ukupno 20.977,77 evra ili 2.572.279,47 dinara (srednji kurs NBS za evro na dan 01.05.2016. godine).

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je u ponovnom postupku zaključio da je prvostepeni sud pravilnom primenom materijlanog prava utvrdio visinu međusobnog potraživanja stranaka nastalih raskidom ugovora, pa je odlučio kao u potvrđujućem delu stava prvog izreke, koji se revizijom neosnovano pobija.

Odredbom člana 132. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO propisano je da su raskidom ugovora obe strane oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete (stav 1.); ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala (stav 2.); ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora (stav 3.); svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti odnosno naknaditi (stav 4.); strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kada je isplatu primila (stav 5.).

Odredbom člana 336. ZOO propisano je da dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su ista dospela.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod činjenice da je u dosadašnjem toku parnice pravnosnažno odlučeno o raskidu predmetnih ugovora, predaje u državinu nepokretnosti – stanova i o neosnovanosti protivtužbenih zahteva, nižestepeni sudovi su u pogledu visine međusobnih potraživanja stranaka nastalih raskidom ugovora, odlučili pravilnom primenom napred citiranih članova 132. i 336. ZOO.

Naime, obaveza vraćanja datog, kao posledica raskinutog ugovora propisana članom 132. stav 3. ZOO podrazumeva se i odnosi se na ono što je svaka ugovorna strana primila po osnovu ugovora koji su raskinuti. Utvrđeno je da je tuženi uplatu kupoprodajne cene vršio na način kako je to predviđeno ugovorom, isplatom premije osiguravajućem društvu, a da je tužilac po osnovu raskinutih ugovora na ime kupoprodajne cene naplatio ukupno 14.415,33 evra ili 1.767.611,16 dinara prema kursu evra na dan 01.05.2016. godine (na koji dan su utvrđivana sva potraživanja stranaka iz navedenih ugovora), što predstavlja glavnicu tuženikovog potraživanja, na koji mu pripada i zakonska zatezna kamata u iznosu od 6.569,33 evra ili 804.668,31 dinara – ukupno 20.977,77 evra ili 2.572.279,47 dinara (utvrđeno veštačenjem).

Visina tužiočevog potraživanja utvrđena je ocenom članova 38. i 39. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 11. predmetnih ugovora, na osnovu veštačenja i to na ime naknade za nekorišćenje oba stana za sporni period od predaje stanova u posed do veštačenja u iznosu od 71.080 evra (8.715.779,84 dinara), a obračunata zakonska zatezna kamata na taj iznos, proporcionalnom metodom, počev od 19.03.2007. godine do 20.04.2016. godine iznosi 2.657.998,95 dinara (21.676,84 evra). Tužiočevo potraživanje na ime izvršene uplate poreza na prenos apsolutnih prava za obe nepokretnosti ukupno iznosi 414.712,42 dinara.

Kako oba potraživanja i tužiočevo i tuženikovo glase na novac i oba su dospela, to su ispunjena oba uslova za prebijanje međusobnih potraživanja stranaka u smislu navedene odredbe člana 336. Zakona o obligacionim odnosima, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Sa napred navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta shodno članu 153. i 154. ZPP.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude primenom člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić