Navedenom presudom od okrivljenog Stefana Vukovića u smislu člana 91. i 92. KZ oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 48.000,00 dinara, koji novac je od okrivljenog oduzet po potvrdio o privremeno oduzetim predmetima Odeljenja UKP dana 16.12.2021. godine.

Istom presudom obavezan je okrivljeni Stefan Vuković da Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 27.170,57 dinara na ime izvršenog psihijatrijskog veštačenja, iznos od 39.300,00 dinara na ime izvršenog veštačenja od strane veštaka za informacione tehnologije, a Višem sudu u Beogradu na ime sudskog paušala iznos od 20.000,00 dinara i na ime naknade za rad branioca po službenoj dužnosti iznos od 22.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, u smislu člana 264. stav 1. ZKP, u vezi odredbe člana 261. stav 2. tačka 7) i 9) i stava 3. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1277/22 od 02.03.2023. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K broj 86/22 od 24.10.2022. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Stefana Vukovića, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina, u koju kaznu mu se na osnovu člana 63. KZ, uračunava vreme provedeno na zadržavanju u periodu od 16.12.2021. godine do 18.12.2021. godine, na meri zabrane napuštanja stana u periodu od 18.12.2021. godine do 28.01.2022. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru od 28.01.2022. godine pa nadalje, dok je žalba branioca okrivljenog Stefana Vukovića, advokata Zdravka Đukanovića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stefana Vukovića, advokat Zdravko Đukanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet samo zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 16. stav 5. ZKP i člana 485. stav 1. u vezi člana 40. ZKP, i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu iz člana 439. tačka 2) ZKP, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim već da je radnje okrivljenog trebalo kvalifikovati kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. ili stav 2. KZ, jer iz same izreke prvostepene presude proizilazi da se radi o količini opojne droge koja nije velika.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ, propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Odredbom člana 246a stav 1. KZ, propisano je da ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 3 godine, a može se osloboditi kazne.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizlazi, da je okrivljeni Stefan Vuković u vreme i na mestu bliže opisano u izreci „neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to amfetamin sa kofeinom i taurinom ukupne neto mase 46,64 grama i osušene delove biljke Sannabis (konoplja) ukupne neto mase 4,48 grama... koju je držao u stanu, na mestima bliže opisanim u izreci... da je u kuhinji u fioci držao elektronsku vagicu za precizno merenje sa tragovima opojne droge amfetamina i kofeina, dok je u levom džepu pantalona u novčaniku držao novac u iznosu od 48.000,00 dinara“.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog Stefana Vukovića opisanim u izreci prvostepene presude stiču se svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ – okrivljeni je držao radi prodaje opojnu drogu u količini navedenoj u izreci, kod njega pronađena elektronska vagica za precizno merenje sa tragovima opojne droge, kao i novac - pa kako iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ne proizilazi da je reč o manjoj količini droge, niti da je tu drogu okrivljeni držao radi sopstvene upotrebe, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Vukovića da je okrivljenog trebalo oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, a pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Stefana Vukovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrda o oduzetim predmetima nezakoniti dokazi, jer je zapisnik „prazan“ u rubrikama koje se odnose na upozorenje vlasnika ili držaoca stana da ima pravo da pre pretresanja svog stana dobije naredbu, kao i da angažuje advokata koji bi pratio radnju pretresanja, pa kako se pobijane presude zasnivaju na ovom dokazu obuhvaćene su bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP – DP – PU za Grad Beograd UKP 4. Odeljenje od 16.12.2021. godine proizilazi da je okrivljeni Stefan Vuković, kao držalac stana lično potpisao da je saglasan sa pretresanjem stana, da je upoznat sa pravom da uzme branioca koji može prisustvovati pretresanju stana, ali da to nije zahtevao, kao i da je navedeni zapisnik lično potpisao.

Po nalaženju Vrhovnog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, sačinjen je u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pretres je izvršen uz saglasnost držaoca stana – okrivljenog koji je upozoren da ima pravo da angažuje branioca koji bi prisustvovao pretresu, zapisnik je potpisan od strane okrivljenog Stefana Vukovića, kao i drugih lica čije je prisustvo po zakonu propisano, a nakon pretresa je u skladu sa zakonom sačinjena i potvrda o privremeno oduzetim predmetima, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu člana 40. ZKP, kao i da je odluka o oduzimanju imovinske koristi nezakonita, jer je pogrešno utvrđeno da novac koji je nađen kod okrivljenog potiče od prodaje droge, zbog čega nije bilo uslova za primenu člana 91. i 92. KZ, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ali kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu člana 441. stav 3. ZKP, koja povreda se odnosi na odluke o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati o čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, podneti zahtev u ovom delu odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu kojim je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić