Protivna stranka u odgovoru na zahtev predlaže da sud isti odbije.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni sud je našao da je zahtev neosnovan.

Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, pravilno je odlučio tuženi organ kada je osporenim rešenjem odbacio kao neblagovremenu prijavu potraživanja tužilje po osnovu devizne štednje i za svoju odluku je dao dovoljne i na zakonu zasnovane razloge koje u svemu kao pravilne prihvata Upravni sud. Ovo stoga što iz spisa predmeta i razloga obrazloženja osporenog rešenja, a što se tužbom i ne spori, proizlazi da je tužilja na osnovu javnog poziva za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje objavljenog dana 23.02.2017. godine, podnela 30.08.2019. godine prijavu potraživanja koja je evidentirana pod brojem 401-9687/2019-001. Stoga je tuženi organ, na predlog Komisije za izradu predloga o utvrđivanju prava na isplatu devizne štednje, primenom člana 16. stav 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, doneo osporeno rešenje. Naime, kako je rok za podnošenje prijave počeo da teče objavljivanjem poziva dana 23.02.2017. godine, a saglasno članu 11. stav 1. navedenog zakona istekao dana 23.02.2019. godine, to je, po oceni Upravnog suda, pravilan zaključak tuženog organa da je prijava podneta po isteku roka od dve godine od dana objavljivanja poziva i da je stoga treba odbaciti kao neblagovremenu. Upravni sud je cenio navode tužbe pa je našao da su neosnovani iz razloga što se u konkretnom slučaju radi o zakonskom prekluzivnom roku čijim protekom je tužilja kao stranka definitivno izgubila pravo na preduzimanje procesne radnje koju je u okviru roka trebalo izvršiti (podneti prijavu potraživanja). Zakonski rokovi se, po pravilu ne mogu menjati, niti je to u ovom slučaju učinjeno, a to znači da se ne mogu ni produžavati od strane organa koji vodi postupak, dakle, fiksni su.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud nalazi da je doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu zakona. Pobijanom presudom su ocenjena sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporene odluke i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 10. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ („Službeni glasnik RS“ br. 108/16, 113/17 i 52/19), propisano je: da će radi utvrđivanja prava iz člana 9. ovog zakona, Uprava objaviti poziv za prijavu potraživanja po osnovu devizne štednje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i u po jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ (stav 1); da će se poziv iz stava 1. ovog člana objaviti i na zvaničnim internet prezentacijama Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije (stav 2).

Odredbom člana 11. navedenog zakona propisano je da se prijava potraživanja može podneti u roku od dve godine od dana objavljivanja poziva u dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji bivše republike SFRJ iz člana 10. stav 1. ovog zakona (stav 1), a da se po isteku roka iz stava 1. ovog člana gubi pravo na potraživanje po osnovu neisplaćene devizne štednje iz člana 1. ovog zakona (stav 2).

Prema odredbi člana 16. stav 2. istog zakona, uprava odbacuje prijavu potraživanja, između ostalog i ako je prijava neblagovremena.

Kako je rok za podnošenje prijave potraživanja počeo da teče objavljivanjem poziva za prijavu potraživanja dana 23.02.2017. godine i, saglasno citiranom članu 11. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, rok istekao nakon dve godine, dana 23.02.2019. godine, te kako je tužilja prijavu potraživanja podnela dana 30.08.2019. godine, Vrhovni sud je našao da je pravilna ocena tuženog organa i Upravnog suda da je prijava potraživanja tužilje neblagovremena.

Podnositeljka u zahtevu, kao i u tužbi, navodi da je osporenim rešenjem povređen zakon na njenu štetu jer u smislu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo na vraćanje stvari (novac u tačno određenom iznosu) ne zastareva, tako da je propisivanje roka za ostvarivanje prava na isplatu stare devizne štednje neustavno. Ovaj navod je ocenjen kao neosnovan zato što je poziv za podnošenje prijava potraživanja po osnovu devizne štednje tuženi organ objavio u skladu sa odredbom člana 10. st. 1. i 2. Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ, iz čega sledi da je, bez bilo kakvih ograničenja, bio javno dostupan i precizan u pogledu roka u kome se može podneti prijava potraživanja, a koji rok je predviđen i članom 11. stav 1. navedenog zakona, takođe objavljenog u „Službenom glasniku RS“. Vrhovni sud ukazuje na to da zahtev podnositeljke za isplatu stare devizne štednje ne predstavlja stvarnopravni zahtev vlasnika za povraćaj individualno određene stvari koji u smislu člana 37. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ne zastareva, već potraživanje podnositeljke koje proističe iz obligacionopravnog odnosa (ugovora o deviznom depozitu) sa bankom koja je prestala da postoji, a čije obaveze vraćanja deviznih sredstava su prenete na Republiku Srbiju i predstavljaće javni dug danom emitovanja obveznica kojima se ove obaveze regulišu. Rok u kome se može podneti prijava i zahtevati od Republike Srbije da reguliše obaveze po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izričito je propisan prethodno navedenim odredbama Zakona i po isteku tog prekluzivnog roka gubi se pravo na predmetno potraživanje, što za posledicu ima odbacivanje prijave.

S obzirom na to da je u ovom konkretnom slučaju prijava potraživanja devizne štednje odbačena kao neblagovremena jer je podneta po proteku zakonom predviđenog roka, koju činjenicu podnositeljka nije osporavala, Vrhovni sud nalazi da je pobijana presuda u dovoljnoj meri obrazložena u pogledu zakonitosti tužbom osporenog akta. Ukazivanje podnositeljke zahteva na povredu njenih ustavnih prava u pobijanoj presudi u suštini se odnosi na ustavnost odredaba zakona kojima je propisan rok za podnošenje prijave, kao i pravne posledice neblagovremeno podnete prijave. U uslovima centralizovane ustavne kontrole koja postoji u našem pravnom sistemu, za ocenu ustavnosti zakona nadležan je isključivo Ustavni sud.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva ove presude.

Kako je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 74. Zakona o upravnim sporovima shodnom primenom odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija,

Mirela Kostadinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić