.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 20294/2022
25.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Goran Popov, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Nedeljko Mandić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1917/22 od 15.09.2022. godine, u sednici održanoj 25.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1917/22 od 15.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1917/22 od 15.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Senti P 640/2021 od 23.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilaca delimično usvaja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno isplati na ime troškova popravki iznos od 227.365,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno isplati na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene dobiti za period od decembra 2017. godine do decembra 2019. godine, iznos od 624.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima solidarno naknadi parnične troškove u iznosu od 274.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom petim izreke, tužbeni zahtev tužilaca na ime naknade materijalne štete na ime troškova popravki, preko iznosa od 227.365,00 dinara do traženih 270.885,00 dinara, kao i na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene dobiti za period od decembra 2017. godine do decembra 2019. godine, preko iznosa od 624.000,00 dinara do traženih 936.000,00 dinara, je odbijen.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1917/22 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog odbio, a žalbu tužilaca delimično usvojio i delimično odbio, pa je presudu Osnovnog suda u Senti P 640/21 od 23.03.2022. godine preinačio u delu odluke o troškovima postupka, tako što je iznos naknade troškova postupka povišen na iznos od 380.547,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, a u preostalom pobijanom usvajajućem delu, presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužiocima obične štete i izmakle koristi zbog materijalnih nedostataka na apartmanima koje je tuženi prodao njihovom pravnom prethodniku na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog 17.11.2016. godine. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, a tuženi u reviziji ne ukazuje ni na jedan od razloga propisanih odredbom lana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 23.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 1.370.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
