.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 19559/2022
02.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marica Radovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1940/22 od 05.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1940/22 od 05.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1940/22 od 05.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1940/22 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7218/18 od 30.05.2019. godine, kojom je obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete, isplati iznos od 751.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2019. godine do isplate, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos isplati zakonsku zateznu kamatu od 14.05.2015. godine do 30.05.2019. godine i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.680,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…18/20, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu malinjaka i šljivika na svojoj parceli u opštini Ivanjica, usled elementarne nepogode - grada i olujnog vetra dana 14.05.2015. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizlazi iz činjenice da tužena nije postupila u skladu sa članom 2, 8. i 11. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, broj 111/09...93/12) i članom 18. Zakona o meterološkoj i hidrološkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 88/10), odnosno nije obezbedila izgradnju jedinstvenog sistema zaštite od elementarnih nepogoda i nije blagovremeno uspostavila sistem protivgradne zaštite za 2015. godinu.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tužene za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj po članu 404. stav 1. ZPP, budući da razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, koja je u ovom slučaju primenjena. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na postojanje podeljene odgovornosti u ovom slučaju u smislu odredbe člana 192. ZOO zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i visina dosuđene naknade štete, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse. Odluke Vrhovnog kascionog suda koje su dostavljene uz reviziju ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav, imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja svakog konretnog spora. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.05.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 441.000,00 dinara. Podneskom od 20.12.2018. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 751.000,00 dinara. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 118,3396 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 6.346,14 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
