Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 3/23 od 02.02.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Kraljevu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Marijana Tonić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepnom ili drugostepenom sudu na ponovnu odluku ili da preinači u celini pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (u smislu člana 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Marijana Tonić, u podnetom zahtevu ističe da je za postojanje krivičnog dela potrebna uračunljivost, umišljaj i svest o protivpravnosti, kao tri komponente krivice, u smislu člana 22. st.1. KZ, dok je u konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude naveden samo jedan element i to uračunljivost. Branilac ističe da su u konkretnom slučaju izostali svest o protivpravnosti i umišljaj, kao delovi subjektivnog elementa krivičnog dela, što odluku o krivici osuđenog lica čini nezakonitom, a delo koje je okrivljenom stavljeno na teret nije krivično delo pronevere u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo pronevere u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prouzrokuje imovinsku štetu subjektu privrednog poslovanja čije imovinske interese zastupa ili o čijoj imovini se stara.

Odredbom člana 14.KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno (stav 1.), a odredbom člana 22. KZ propisano je u stavu 1. da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Odredbom člana 25. KZ propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci,“...u svojstvu rukovaoca radne mašine, zaposlen u oštećenom privrednom društvu„Teko Mining“ d.o.o.Beograd – Poslovna jedinica ..., u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvojio pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, pri čemu je bio u mogućnosti da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, na taj način što je prisvojio evro – dizel gorivo u količini od 59,03 litara, vlasništvo oštećenog privrednog društva, namenjeno kao pogonsko gorivo za građevinsku mašinu – utovarivač SAT 980N, kojom je bio zadužen i sa kojom je obavljao rad u kamenolomu, ukupne vrednosti goriva od 9.468,00 dinara, koji je prethodno sipao u plastične kante, utovarivačem odvezao do dela kamenoloma na kojem se odlaže otpad, ostavio na pogodno mesto i kasnije preuzeo, na koji način je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u navedenom iznosu i za ovaj iznos naneo štetu privrednom društvu „Teko Mining“ d.o.o.Beograd– Poslovna jedinica ...“.

U izreci prvostepene presude naveden je i opisan objektivni element krivičnog dela prisvajanje goriva koje mu je bilo povereno na radu u subjektu privrednog poslovanja, što čini radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 224. st.1. KZ, a navedena je i namera okrivljenog da time sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u određenoj vrednosti. Namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi realizovana radnjom koja je opisana u izreci presude, uključuje svest okrivljenog o protivpravnosti te radnje, a obzirom da mu uračunljivost nije dovedena u pitanje, podrazumeva i volju da svesnom, konkretno preduzetom aktivnošću na svom radnom mestu izvrši prisvajanje poverenog mu goriva i time ostvari protivpravnu imovinsku korist kao krajnji cilj.

Stoga iz iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi svest o svojoj radnji i volja da se ona učini što čini direktan umišljaj okrivljenog , kao i svest o protivpravnosti dela, pri čemu njegova uračunljivost nije dovedena u pitanje, pa samim tim izreka presude pored opisa radnje krivičnog dela , sadrži i subjektivne elemente krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje.

U preostalom delu branilac okrivljenog AA ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da gorivo nije bilo u pritežanju okrivljenog, kao i da nije utvrđeno tokom postupka koja se tečnost nalazila u plastičnim kantama, te samim tim iznosi sopstvenu ocenu dokaza i osporava utvrđeno činjenično stanje.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić