Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljko Karaklajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za vanredne situacije Kragujevac, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3159/17 od 25.10.2017. godine, u sednici održanoj 28.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3159/17 od 25.10.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3159/17 od 25.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 721/2016 od 25.04.2017. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 30.04.2007. godine do 30.04.2010. godine, na pojedinačne iznose bliže navedene ovim stavom izreke i to po stopi koje budu važile na dan uplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 3159/17 od 25.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako da se obavezuje tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 33.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 899/2018 od 16.05.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3159/17 od 25.10.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3159/17 od 25.10.2017. godine, i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 721/16 od 25.04.2017. godine, i tužba odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 13706/2018 od 08.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 899/18 od 16.05.2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 899/18 od 16.05.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3159/17 od 25.10.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od 30.04.2007. godine do 30.04.2010. godine, na ime neisplaćene zarade za noćni rad, prekovremeni rad i rad za vreme državnih i verskih praznika.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje su sastavni deo zarade (plate) prema članu 104. i 105. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) i članu 2. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 i 95/18). Navedenim odredbama doprinosi za obavezno socijalno osiguranje svrstani su u kategoriju prava zaposlenih iz radnog odnosa, u smislu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06) i člana 12. stav 1. Zakona o radu koji, između ostalog, kao jedno od osnovnih prava zaposlenih garantuje pravo na odgovarajuću zaradu. Uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je zakonska obaveza poslodavca, koji je i obveznik doprinosa i obaveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove. Iz tog razloga poslodavac je dužan da obračuna i uplati doprinose u svoje ime, a u korist zaposlenog. Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja, što je izričito propisano članom 6. stav 1. tačka 1. i 2. i članom 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/04, sa izmenama i dopunama).

Članom 1. ZPP je propisano, da, ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građansko pravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Kada se pođe od navedenih odredbi Zakona o radu i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, doprinosi, kao sastavni deo zarade koji se moraju uplatiti istovremeno sa njenom isplatom predstavljaju kategoriju prava zaposlenog iz radnog odnosa garantovanog Ustavom i Zakonom o radu, pa se u toj situaciji radi o sporu o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o kojem je na osnovu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08, sa izmenama i dopunama), nadležan da odlučuje sud primenom pravila o parničnom postupku, na osnovu člana 1. ZPP. To što su sredstva doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u smislu člana 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, i na osnovu člana 65. tog zakona, između ostalog, u postupku utvrđivanja i naplate doprinosa primenjuju i odredbe Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02, sa izmenama i dopunama), koji u članu 3. stav 2. između ostalog upućuje i na primenu pravila opšteg upravnog postupka, nije smetnja za meritorno odlučivanje u ovoj parnici iz radnog odnosa.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke, jer u ovom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava i ujednačavanje sudske prakse, a navedeno je i u skladu sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti propisane članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na Sednici građanskog odeljenja od 12.03.2019. godine.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova i odnosi se na novčano potraživanje. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate doprinosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih podneta je 17.06.2016. godine, a vrednost predmeta spora nije opredeljena. Odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama (''Službeni glasnik RS'', br. 28/94 sa izmenama i dopunama), propisano je da ako se odredbama člana 21.-27.ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Imajući u vidu izloženo pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je zaključio da revizija nije dozvoljena.

Revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojom je preinačena presuda u delu odluke o troškovima postupka, kao u konkretnom slučaju, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavno potraživanje, je nedozvoljena. Ovo iz razloga, jer revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima nikada nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njome pobija, shodno članu 403., u vezi sa članom 28. stav 1. i članom 420. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić