.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3537/2022
23.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Radoslave Mađarov, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić advokat iz ... protiv tuženog Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1897/22 od 18.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1897/22 od 18.05.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1897/22 od 18.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 506/2021 od 10.02.2022. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2018. godine, isplati iznos od 261,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.02.2020. godine do isplate, kao i iznos od 57,72 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti do 17.02.2020. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1897/22 od 18.05.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 506/21 od 10.02.2022. godine preinačeno, tako što je obavezan tuženi da tužiocu po ovom osnovu isplati iznos od 44.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca po ovom osnovu preko dosuđenog do traženog iznosa od 245.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, žalba tuženog je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 3.240,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu odredbom člana 404. ZPP (posebna revizija) radi ujednačavanja sudske prakse.
Posebna revizija može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud, prilikom ocene dozvoljenosti posebne revizije tuženog u ovom sporu, nije uzimao u razmatranje navode revidenta o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka.
Pogrešna primena materijalnog prava jeste zakonski razlog za reviziju propisanu članom 404. ZPP, ali je ona iz tog razloga dozvoljena samo ako postoji potreba razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Pobijanom presudom tužiocu je dosuđena razlika zarade za utuženi period na osnovu utvrđene činjenice da cena rada koju je tuženi primenjivao pre početka primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava nije bila utvrđena u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora tuženog, bez uzimanja u obzir da je u 2014. godini kod tuženog ostalo raspoloživih - neutrošenih sredstava za zarade. Odluke nižestepenih sudova donete su primenom relevantnih odredbi Zakona o radu, pomenutog Zakona o privremenom uređivanju osnovica, Zakona o javnim preduzećima i Uredbe o načinu i kontroli obračuna i isplate zarade u javnim preduzećima.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u posebnoj reviziji tuženog nisu navedeni argumenti za prihvatanje odlučivanja o reviziji na osnovu člana 404. ZPP. Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati ugovorenu zaradu u skladu sa svojim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. Sud štiti pravo zaposlenog na isplatu ugovorene zarade. Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava primenjuje se na korisnike javnih sredstava, ali se propisano umanjenje primenjuje na osnovicu koja je utvrđena pravilnim množenjem cene radnog časa sa koeficijentom predviđenim kolektivnim ugovorom poslodavca i fondom časova rada. Takva odluka drugostepenog suda je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o tom pitanju, a ni potreba za novim tumačenjem prava, odnosno razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Iz tih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu je 261,62 dinara, što je niže od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.
Zbog toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
