Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1320/21 od 02.03.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade za period od jula 2017. godine do jula 2020. godine isplati manje isplaćene iznose osnovne zarade, kao u stavu 1.izreke drugostepene presude sa kamatom na pojedinačno opredeljene iznose od dospelosti do isplate, kao i u delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužioca je odbijena, a presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba paraničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. Zakona parničnom postupku.

Prethodnom ocenom dozvoljenosti revizije tužioca izjavljene protiv preinačujućeg dela drugostepene presude Vrhovni kasacioni sud je našao da tužilac protiv tog dela drugostepene presude nema pravni interes za podnošenje revizije pošto je tim delom pobijane presude njegova žalba delimično usvojena.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. u vezi člana 413. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20).

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 18/20 – u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda o imperativnoj primeni Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 116/14 – u primeni od 01.11.2014. godine) i o tome da se minimalna cena rada propisana Zakonom, ne može koristiti kao osnovica na koju će se primeniti koeficijent iz ugovora o radu u situaciji kada je zarada koja je tužiocu obračunavana i isplaćena u spornom periodu bila viša od tadašnje minimalne zarade, imajući u vidu da je predmet tražene pravne zaštite naknada štete zbog obračuna zarade tužiocu u periodu važenja gore navedenog zakona.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, protiv preostalog dela drugostepene presude na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade štete - isplate tužilac je sudu podneo dana 07.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 695.766,42 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić