.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2546/2022
13.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Ljupković, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Hajduk Veljko“ Zaječar, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Zaječar, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2361/22 od 24.05.2022. godine, u sednici održanoj 13.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2361/22 od 24.05.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2361/22 od 24.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 180/21 od 24.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu za period od 01.02.2018. godine do 01.02.2021. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada isplati iznos od 225.082,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate, kako je to određeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu za period od 01.02.2018. godine do 01.02.2021. godine na ime naknade troškova za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznos od 124.272,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate, kako je to određeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 36.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2361/22 od 24.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva u skladu su sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine i postojećom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda u tumačenju i primeni relevantog materijalnog prava, a kod utvrđenja da je tužiocu, koji je zaposlen u javnoj službi (osnovna škola), isplaćivana plata u čijem koeficijentu je sadržana naknada troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora, u smislu člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01...21/16), kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Odluke na koje se revident poziva, s namerom da potkrepi tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju, donete su pre usvajanja zaključka Vrhovnog kasacionog suda na sednici održanoj 05.07.2022. godine.
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate neisplaćenih dodatka na platu podneta je 22.02.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 349.354,96 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
