.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1759/2022
29.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca– protivtuženog Stambene zajednice ... br. ..., Jagodina, koju zastupa profesionalni upravnik AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Veselinović, advokat iz ..., protiv tužene– protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko Milutinović, advokat iz ..., radi duga i poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužene – protivtužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 2945/21 od 04.11.2021. godine, u sednici održanoj 29.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene – protivtužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 2945/21 od 04.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene – protivtužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 2945/21 od 04.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini P 1719/20 od 02.09.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena - protivtužilja da tužiocu – protivtuženom isplati na ime troškova održavanja stambene zgrade za stan 7 za mesec oktobar – deo 2020. godine, iznos od 300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništava odluka profesionalnog upravnika Stambene zajednice ... br. ... u Jagodini kojom je određena visina troškova održavanja zgrade u iznosu od 1.000,00 dinara mesečno u delu odluke koja se odnosi na tužilju – protivtuženu, te da ista prema tužilji – protivtuženoj ne proizvodi pravno dejstvo, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena – protivtužilja da tužiocu – protivtuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 72.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 2945/21 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom, a žalba tužene – protivtužilje je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postuka i obavezana tužena – protivtužilja da tužiocu – protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 54.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena – protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novim tumačenjem prava i ujednačavanjem sudske prakse. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijskim navodima kojima se ukazuje na novo tumačenje prava u pogledu primene određenih instituta predviđenih važećim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi duga podneta je 16.11.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 300,00 dinara, dok je protivtužba podneta 25.05.2021. godine i označena vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je primenom člana 479. stav 6. ZPP revizija tužene-ptotivtužilje nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
