Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, te bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koju ukazuje revident. Drugostepeni sud je presudu zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda koji je cenio izvedene dokaze, te u postupku pred drugostepenim sudom nije mogla biti učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 8. Zakona o parničnom postupku. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud presudu nije obrazlagao detaljno, prema odredbi člana 396. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a u obrazloženju pobijane presude dao je ocenu žalbenih navoda koji su od značaja za odluku o zahtevima stavljenim u postupku i odlučio u potpunosti pravilnom primenom odredaba materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 22.08.2002. godine na poslovima radnika u pogonu ..., na neodređeno vreme. Dana 19.07.2017. godine, tuženi je doneo rešenje o izricanju mere novčane kazne umesto otkaza ugovora o radu usled dolaska tužioca na rad pod dejstvom alkohola. Nakon toga, dana 07.10.2019. godine, tuženi je doneo rešenje o izricanju mere i opomene sa najavom otkaza ugovora o radu tužiocu zbog povrede radne discipline utvrđene članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu i člana 69. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog, i povrede odredaba ugovora o radu, člana 8. stav 1. alineja 11. i povrede radne discipline utvrđene članom 14. stav 1. alineja 10. i alineja 18. Određeno je da, ako tužilac u narednom roku od 6 meseci od dana dostavljanja rešenja učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline navedene u rešenju, poslodavac će otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. Zakona o radu. Prema obrazloženju tog rešenja kod tužioca je dana 28.06.2019. godine, utvrđena nedozvoljena sadržina alkohola u krvi i utvrđeno je da je 17.09.2019. godine tužiocu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Nakon toga, dana 12.11.2019. godine održana je edukacija zaposlenih o uticaju alkohola i psihoaktivnih supstanci na radnu sposobnost i tužiocu je ponuđeno lečenje od alkoholizma uz pomoć stručnih lica tuženog, što je tužilac odbio. Dalje je utvrđeno da je tužilac dana 15.11.2019. godine imao 0,35% alkohola u krvi što je konstatovano zapisnikom o rezultatima provere alkoholisanosti radnika, koji zapisnik je tužilac potpisao, te je tužiocu otkazan ugovor o radu. Prema obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu broj ... od 22.11.2019. godine, koje se pobija tužbom, tužiocu je otkazan ugovor o radu, i svi zaključeni aneksi, zbog toga što je tužilac dana 15.11.2019. godine u toku radnog vremena na radnom mestu bio pod dejstvom alkohola i time učinio povredu radne discipline utvrđene članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu i članom 69. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog, i povrede odredaba člana 8. stav 1. alineja 11. ugovora o radu, kao i povredu radne discipline utvrđene članom 14. stav 1. alineja 10. i aleneja 18. U obrazloženju rešenja navedeno je da je tužiocu uručeno rešenje o izricanju mere opomene sa najavom o otkazu, broj ... od 07.10.2019. godine, te kako je tužilac već pod merom za nepoštovanje radne discipline sa najavom otkaza zbog istovetnog nepridržavanja radne discipline koje je ponovo učinio 15.11.2019. godine, u periodu kraćem od 6 meseci od uručene opomene, nije mu uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Sadržana je pouka da zaposleni ima pravo da u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja pokrene spor pred nadležnim sudom, u kom roku je tužilac i podneo tužbu. U iskazu pred sudom tužilac je potvrdio da je 15.11.2019. godine bio na radnom mestu i da je bio pod dejstvom alkohola.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 22.11.2019. godine i zahtev za reintegraciju tužioca, nalazeći da je nastupio osnov za otkaz ugovora o radu, s obzirom da je utvrđeno da tužilac time što je bio pod dejstvom alkohola na radnom mestu jeste učinio povredu radne discipline koja mu je pobijanim rešenjem tuženog stavljena na teret. Posebno prvostepeni sud ističe da tužilac tokom postupka nije imao dokazni predlog u prilog tome da eventualno utvrđeno prisustvo alkohola u krvi nije imalo odnosno nije moglo da ima uticaj na obavljanje posla.

Vrhovni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo prilikom odlučivanja o zakonitosti odluke tuženog.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu („Slubženi glasnik RS“ br. 24/2005 ... 95/2018 – autentično tumačenje) određeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koja ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla, a u tački 8. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 69. stav 1. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog („Službeni list Grada Beograda“ broj 95/18) propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola i drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Odredbom člana 8. stav 1. alineja 11. ugovora o radu tužioca određeno je da je zaposleni obavezan da ne konzumira alkohol umanjujući svoju radnu sposobnost. Odredbom člana 14. stav 1. ugovoreno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radne sposobnosti zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, kao i u slučajevima dolaska na rad u napitom stanju ili upotrebe alkohola ili drugog narkotičkog sredstva za vreme rada više puta u toku meseca (alineja 10.) kao i slučaju nepoštovanja radne discipline (alineja 18.).

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac rešenjem od 07.10.2019. godine, čiju zakonitost nije pobijao, upozoren na to da će mu biti otkazan ugovor o radu ako u roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, te su utvrdili da je tužilac u tom periodu konzumirao alkohol, odnosno da je dana 15.11.2019. godine bio pod dejstvom alkohola na radnom mestu. Imajući ovo u vidu, sudovi osnovano zaključuju da tužilac jeste učinio povredu radne discipline koja mu je navedenim rešenjem stavljena na teret, a koja je kao otkazni razlog predviđena opštim aktima poslodavca, kao i ugovorom o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim, pa je nastupio osnov za otkaz ugovora o radu, propisan odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. i 8. Zakona o radu. S obzirom da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu za vraćanje tužioca na rad.

Nadalje, suprotno navodima revizije, kod okolnosti da je tužilac upozoren na posledice iste povrede radne obaveze odnosno nepoštovanja radne discipline, te kod činjenice da je uticaj alkohola na psihofizičke sposobnosti čoveka, pa samim tim i na radnu sposobnost, opšte poznata činjenica i poslodavac ima pravo da zabrani zaposlenima da budu pod dejstvom alkohola dok su na radnom mestu zbog sprečavanja rizika smanjenja radne sposobnosti zaposlenog, kao i sprečavanja višestrukog štetnog dejstva na zdravlje zaposlenih, sigurnost i radni učinak, to se uzročno- posledična veza između konzumiranja alkohola i umanjenja radne sposobnosti u konkretnoj situaciji pretpostavlja. Stoga je na tužiocu bio teret dokazivaanja da nađena količina alkohola u krvi nije uticala niti je mogla uticati na njegovu radnu sposobnost i da nije ponovio povredu radne discipline. Kako tužilac u toku postupka nije imao dokazne predloge u tom pravcu, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u konkretnom slučaju učinjena povreda radne discipline odnosno da je rešenje o otkazu zakonito.

Nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke ni navodi revizije u pogledu poštovanja procedure dostavljanja rešenja o otkazu, imajući u vidu da je rešenje o otkazu ugovora o radu, pored objavljivanja na oglasnoj tabli, dostavljeno i lično tužiocu.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić