Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 985/23 od 23.10.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog Uroša Panića, advokata Dalibora Katančevića, pa je presuda Višeg suda u Beogradu K 671/21 od 06.07.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Uroša Panića, advokat Dalibor Katančević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine drugostepenu presudu, a da branioca obavesti o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog okrivljenog Uroša Panića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se osuđujuća presuda zasniva na materijalnim dokazima – potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PS Savski Venac od 18.07.2018. godine, izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta PS Savski Venac KT 106-108/2018 od 19.07.2018. godine i fotodokumentaciji od 18.07.2018. godine, koji predstavlja dokazni materijal koji je prikljupljen nezakonitim postupanjem policijskih službenika, koji su prilikom lišenja slobode Uroša Panića postupali suprotno zakonu i Ustavu. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA lišen slobode, nakon čega je izvršen pretres stana i drugih prostorija u periodu od 12- 13,30 časova, da je on potpisao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima tj. opojne droge koja je pronađena u njegovoj kući u 14 časova, te da je u 15 časova doneto rešenje o njegovom zadržavanju. Međutim, iako je okrivljeni AA bio u režimu policijskog zadržavanja, on je u tom režimu pozvao okrivljenog Uroša Panića, da mu donese zaboravljenu kesu, ušao u vozilo okrivljenog Uroša Panića i sedeo na mestu suvozača kada su prišli policijski službenici i lišili ih slobode, što znači da su lišili slobode i okrivljenog AA, koji je u to vreme već bio u režimu zadržanog lica, što znači da je delovao u formi prikrivenog islednika ili učesnika u posebnoj dokaznoj radnji pružanje simulovanih pravnih poslova propisanih odredbom člana 174. ZKP, i to bez obrazložene naredbe sudije za prethodni postupak (član 175. ZKP) i bez odgovarajućeg akta kojim se takvo svojstvo dodeljuje okrivljenom AA (član 176. ZKP). Iz navedenog razloga, navođenje okrivljenog Uroša Panića da se sa opojnom drogom nađe na odgovarajućem mestu, a zatim i njegovo lišenje slobode predstavlja potpuno nezakoniti akt u kome je policija učestvovala zajedno sa okrivljenim AA, pa su svi materijalni dokazi prikupljeni na navedeni način nezakoniti, i kao takvi moraju biti izdvojeni iz spisa predmeta. Sve navedeno potvrđeno je iskazom svedoka AA koji je objasnio da je njegovim telefonom rukovala policija, odnosno da im je on otključao telefon i da su policijski inspektori pisali okrivljenom Urošu Paniću gde i kada da se nađu, iz čega proizlazi da je ovaj svedok, kome je sud u potpunosti poklonio veru, svedočio o nedopuštenim radnjama policijskih službenika koji bez naredbe suda ne smeju da vrše uvid u telefon okrivljenih lica, a naročito ne smeju da šalju poruke drugim okrivljenima, jer policija može prikupiti sadržaj iz mobilnog telefona samo na osnovu naredbe suda o pretresanju, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, zbog čega su pobijane presude obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na istu povredu krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome, na strani 3. stav 2. i strani 4. stav 1. i 2. obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na te razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Branilac okrivljenog Uroša Panića, navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali suštinski u obrazloženju te povrede osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda. Naime, u obrazloženju navedene povrede branilac okrivljenog ukazuje da kod okrivljenog nije pronađeno ništa što bi ukazivalo na prodaju opojne droge – vagice, paketići, novac, dok je okrivljenog AA pronađeno više vrsta i količina opojne droge i oružje koje je nedozvoljeno držao, pa je nejasno na osnovu čega je prvostepeni sud odlučio da pokloni veru okrivljenom AA, a ne okrivljenom Urošu Paniću, a upadljiva je težnja prvostepenog suda da iz svih dokaza prihvati samo one koji osporavaju odbranu okrivljenog Uroša Panića.

Kako iz iznetih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da iako je zahtev u ovom delu zahtev podnet iz formalno dozvoljenog razloga – povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski se u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), pa je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu ocenio kao nedozvoljen. Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić