Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8259/2022
27.04.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vera Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Emil Somer, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 114/22 od 02.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 27.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 114/22 od 02.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 114/22 od 02.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 1660/20 od 05.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 56.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 114/22 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP). Naime, nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i dostojanstva primenom člana 200. i 154. ZOO i ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade nematerijalne štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Shodno navedenom, ovo pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnopravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, a tuženi nije dostavio odluke sudova kojima bi potkrepio svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu dosuđene naknade nematerijalne štete. Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Preuzmite dokument u PDF formatu