Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druga bitna povreda odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je kao sudiji Osnovnog suda u Bečeju, na osnovu rešenja od 02.09.2019. godine, na osnovu njenog zahteva, avgusta 2021. godine isplaćena jubilarna nagrada za ostvarenih 35 godina rada kod poslodavca Republike Srbije. Tužilja se 18.01.2022. godine obratila predsedniku Osnovnog suda u Bečeju sa zahtevom za isplatu jubilarne nagrade za navršenih 30 godina neprekidnog radnog staža kod istog poslodavca, Republike Srbije, a po podnetom zahtevu predsednik pomenutog Osnovnog suda u Bečeju je zahtev prosledio Visokom savetu sudstva. Dopisom VSS od 17.02.2022. godine navedeno je da o zahtevu sudije odlučuje predsednik suda. Rešenjem v.f. predsednika Osnovnog suda u Bečeju broj Su IV-.../22 od 26.04.2022. godine odbijen je zahtev tužilje od 18.01.2022. godine za isplatu jubilarne nagrade za 30 godina rada kod poslodavca Republike Srbije, kao zastarelo potraživanje, primenom odredbe člana 196. Zakona o radu i člana 372. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava tužbeni zahtev usvojio sa obrazloženjem da je tužilja stekla pravo na jubilarnu nagradu za 30 godina rada i da je ova obaveza isplate jubilarne nagrade nastala danom donošenjem rešenja poslodavca od 02.09.2019. godine kojim je utvrđeno da tužilja na dan donošenja rešenja ima 35 godina rada ostvarenih u radnom odnosu kod poslodavca Republike Srbije, pa kako je podnela tužbu u ovoj pravnoj stvari dana 01.06.2022. godine, to nije protekao rok od tri godine od dana nastanka obaveze, propisane odredbom člana 196. Zakona o radu, kao rok zastarelosti svih novčanih potraživanja iz radnog odnosa, zbog čega nije osnovan istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 196. Zakona o radu propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Podnošenjem tužbe 01.06.2022. godine nastupila je zastarelost tužiljinog potraživanja, odnosno prestalo je pravo da zahteva ispunjenje obaveze isplate jubilarne nagrade za 30 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca Republike Srbije, kod činjenice da je tužilja pravo na jubilarnu nagradu za 30 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca Republike Srbije stekla 2014. godine, što znači da je od nastupanja uslova za isplatu jubilarne nagrade od 30 godina rada u 2014. godini do podnošenja tužbe 01.06.2022. godine, očigledno protekao rok od tri godine, zbog čega je potraživanje tužilje zastarelo.

Nasuprot navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno protumačio i primenio odredbu člana 196. Zakona o radu, gde je propisano da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze, a da je obaveza poslodavca na isplatu nastala u 2014. godini, tačnije 02.09.2014. godine, kada je i nastalo ovlašćenje tužilje da isplatu traži.

Tužilja sa revizijom nije uspela, zbog čega joj saglasno odredbama čl. 153. i 154. ZPP ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zoran Hadžić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković