.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8604/2024
22.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 557/23 od 26.10.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 557/23 od 26.10.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 557/23 od 26.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 530/21 od 27.04.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 7.507,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.04.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu u kom je traženo da se obaveže tužena da tužilji na iznos od 7.507,72 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 21.03.2015. godine do presuđenja 27.04.2023. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 82.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 557/23 od 26.10.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 5.149,26 dinara od 27.04.2023. godine do isplate, dok je potvrđena u preostalom delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete isplati iznos od 7.507,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.357,96 dinara od 27.04.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 51.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su, kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene mateijalnog prava i predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj saglasno članu 404. ZPP.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku.
Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu 3. te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna. Redovni sudovi u sporovima za naknadu imovinske štete, nastale zbog potpunog ili delimičnog neizmirenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizmirena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, slede pravne stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda. Primenom stavova tih sudova uspostavljena je odgovornost Republike Srbije za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale štete. Taj stav sadržan je i u Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, donetog u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja SPP 6/2016, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
U konkretnom slučaju, tužiljino potraživanje potiče iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom „Beobanka“ AD Beograd, koje nije naplaćeno u stečajnom postupku, a rešenjem stečajnog suda je utvrđeno da je tužilji u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajni dužnik je privredni subjekt koji je je u vreme nastanka tužiljinog potraživanja poslovao sa državnim kapitalom, zbog čega je tužena odgovorna za štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Stoga u ovom sporu nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, zbog čega je Vrhovni sud, na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 7.507,72 dinara.
S obzirom na to da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, pa kako prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, to je primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
