.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 22/2023
21.02.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ognjen Božović, advokat iz ..., protiv tuženog Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Svetlana Papić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1210/22 od 18.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1210/22 od 18.05.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3672/18 od 12.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa br. ../18 od 01.10.2018. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 946.666,49 dinara na ime izgubljenih zarada za period od 05.10.2018. godine – 29.09.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.440.000,00 dinara na ime naknade štete sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati otpremninu u iznosu od 266.666,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.10.2018. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati sve doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje za period od 05.10.2018. – 29.09.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da za tužioca uplati sve poreze Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Nacionalnoj službi za zapošljavanje za period od 05.10.2018. – 29.09.2019. godine. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 174.570,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1210/22 od 18.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova nastalih u drugostepenom postupku, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navod kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog predviđen članom 407. ZPP, zbog čega navodi revidenta u tom delu nisu od uticaja u revizijskom postupku. Takođe, u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu ../15 od 16.09.2015. godine na radnom mestu redovnog profesora za užu naučnu oblast ..., a prema Aneksu ugovora o radu ../16 od 19.09.2016. godine, tužilac je obavljao i poslove ..., koje poslove je obavljao i ranije. Tuženi je Odlukom nastavničkog veća ../16 od 29.09.2016. godine tužiocu produžio radni odnos nakon navršenih 65 godina života, na tri školske godine zaključno sa 30.09.2019. godine. Rešenje o prestanku radnog odnosa ../18 od 01.10.2018. godine doneto je sa pozivom na odredbe člana 192., 175. stav 1. tačka 2. i 7., člana 153. Zakona o radu, člana 146. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, člana 79. stav 1. i 2. Pravilnika o radu i Odluke o ukidanju radnog mesta i prestanku potrebe za radom zaposlenog, tužiocu je otkazan ugovor o radu i aneks ugovora o radu, jer ne postoji potreba za nastavkom rada zaposlenog, pa mu je radni odnos prestao dana 05.10.2018. godine. Stavom 3. ovog rešenja konstatovano je da tužiocu ne pripada pravo na otpremninu predviđenu u članu 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, s obzirom na to da mu nije prekinut status penzionera koji je stekao počev od 01.07.2004. godine. Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji sistematizaciji poslova ../18-1 od 18.01.2018. godine, izmenjen je član 16. Pravilnika tako što se iza reči „Sekretarijat direktora“ brišu reči „... škole“. Odluka je istaknuta na oglasnoj tabli dana 26.09.2018. godine i skinuta sa table 28.12.2018. godine. Iz odluke od 26.09.2018. godine o ukidanju radnog mesta proizlazi da je ista doneta od strane saveta tuženog i da se istom ukida radno mesto ... škole koje je predviđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, zbog organizacionih i ekonomskih promena, kao i smanjenja obima posla, budući da je prestala potreba za radnim mestom ... škole.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili nalazeći da je rešenje tuženog zakonito s obzirom da je članom 146. Zakona o visokom obrazovanju propisano da nastavniku iz člana 78. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05) radni odnos prestaje 30.09.2018. godine, a da izuzetno, nastavniku iz člana 78. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05) može se produžiti radni odnos ako ispunjava uslove iz člana 93. ovog zakona, s tim što se rok na koji se može produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine računa od 30.09.2018. godine. Međutim, takva potreba kod tuženog za radom tužioca nije postojala zbog čega mu je ugovor o radu i otkazan, a tužilac nije bio u svojstvu profesora emeritusa u smislu odredbe člana 78. Zakona o visokom obrazovanju da bi mu se ugovor o radu automatski produžio. Kako je u konkretnom slučaju saglasnost poslodavca prestala, a odlukom poslodavca od 26.09.2018. godine ukinuto radno mesto ..., to je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu odbijen, kao i zahtev tužioca za isplatu izgubljene zarade, naknade štete, kao akcesornim zahtevima koji zavise od zahteva za poništaj osporenog rešenja. Tužilac je prilikom okončanja radnog veka zbog sticanja uslova za odlaza u starosnu penziju primio otpremninu, pa nisu ispunjeni uslovi da tuženi isplati tužiocu otrpremninu u smislu odredbe člana 158. Zakona o radu.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama) propisano je da zaposlenom radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
Odredbom člana 78. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05...87/16), propisano je da nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Stavom 2. ovog člana propisano je da nastavniku iz stava 1. u zvanju vanrednog ili redovnog profesora, odnosno profesora strukovnih studija može biti produžen radni odnos do tri školske godine, pod uslovima i na način predviđen statutom Univerziteta, odnosno druge samostalne visokoškolske ustanove.
Odredbom člana 146. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 88/17) propisano je da nastavniku iz člana 78. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15-autentično tumačenje, 68/15 i 87/16) radni odnos prestaje 30.09.2018. godine. Stavom 2. ovog člana propisano je da izuzetno, nastavniku iz člana 78. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15-autentično tumačenje, 68/15 i 87/16) može se produžiti radni odnos ako ispunjava uslov iz člana 93. ovog zakona, s tim što se rok na koji se može produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine računa od 30.09.2018. godine. Članom 93. stav 1. ovog zakona propisano je da nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Stavom 2. ovog člana propisano je da nastavniku koji je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana u zvanju redovnog profesora, ukoliko postoji potreba za nastavkom rada, može se produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do 2 godine, uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršava 70 godina života. U stavu 3. i 4. ovog člana propisani su uslovi bliži kriterijumi za produženje radnog odnosa, odnosno zaključenje Ugovora o radu.
Odlukom o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 26.09.2018. godine utvrđeni su poslovi za čijim obavljanjem je prestala potreba i istom je ukinuto i radno mesto ... .
U konkretnom slučaju, tužilac je stekao status penzionera 01.07.2004. godine, a istom je uz saglasnost tuženog kao poslodavca produžen radni odnos i tužilac je na osnovu ugovora o radu od 16.09.2015. godine bio na radnom mestu redovnog profesora za užu naučnu oblast ..., a prema aneksu ugovora od 19.09.2016. godine obavljao je i poslove ... . Zakon o visokom obrazovanju u članu 146. stav 1. izričito propisuje da nastavniku iz člana 78. stav 2. ranije važećeg Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/15...87/16) radni odnos prestaje 30.09.2018. godine. Kako tužilac nije imao zvanje profesora emeritusa, niti je postojala saglasnost poslodavca da ostane u radnom odnosu, kao i sa razloga što je odlukom tuženog od 26.09.2018. godine ukinuto radno mesto ..., pravilan je i po oceni Vrhovnog suda zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje zakonito s obzirom da je nastupio rok kada je tužiocu prestao radni odnos po samom zakonu na osnovu odredbe člana 146. sada važećeg Zakona o visokom obrazovanju, a u odsustvu saglasnosti tužioca da tužilac nastavi rad, kao i ukidanje radnog mesta ... . Naime, Zakon o visokom obrazovanju je izričito svojom prinudnom normom regulisao i ograničio trajanje radnog odnosa nastavniku iz člana 78. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05), a odlukom tuženog od 26.09.2018. godine ukinuto radno mesto ... .
Stoga se neosnovano u reviziji ukazuje da je radni odnos tužioca nezakonito prestao jer je odlukom nastavničkog veća tuženog od 29.09.2016. godine tužiocu produžen radni odnos na tri školske godine zaključno sa 30.09.2019. godine, kao i da tuženi po zakonu mora da ima ... . Ovo sa razloga jer se radi o imperativnoj, prinudnoj normi člana 146. sada važećeg Zakona o visokom obrazovanju, a mogućnost izuzetne za produžetak radnog odnosa je izostao s obzirom da nije postojala saglasnost tužene za nastavak rada tužioca. Pobijanim rešenjem je stoga samo konstatovan prestanak radnog odnosa.
S obzirom na izneto, nižestepenim presudama je pravilno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja, a time i tužbeni zahtev za isplatu zarade i naknadu štete i otpremnine, kao i doprinosa na osnovu člana 191. stav 1. i 164. Zakona o radu, a u vezi sa članom 154. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navednih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je neosnovan, jer ovi troškovi nisu bili potrebni radi odlučivanja u postupku revizije.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
