Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kod tuženog je od osnivanja 2013. godine do kraja jula 2016. godine bilo zaposleno samo jedno lice, direktor BB, koji je obavljao sve poslove. Tuženi je, zbog nastalog povećanja obima posla, sa tužiocem 01.08.2016. godine zaključio Ugovor o radu na određeno vreme sa trajanjem do 31.12.2017. godine, za obavljanje poslova ..., a sa VV Ugovor o radu na određeno vreme za obavljanje poslova komercijaliste na terenu. Kod tuženog je došlo do kašnjenja u naplati potraživanja od jednog dužnika i poverioci tuženog, koji su vlasništvo istog lica kao tuženi, odobrili su tuženom produženje roka za otplatu dugovanja od 30 do 45 dana. Nakon ovoga, tužiocu je, rešenjem od 10.10.2016. godine otkazan ugovor o radu pre pre njegovog isteka iz razloga predviđenih u članu 14. stav 6. zaključenog Ugovora o radu na određeno vreme, odnosno zbog opštih ekonomskih promena na tržištu koje su dovele do smanjenja obima vrste posla koje je tužilac obavljao. Veštačenjem je utvrđeno da su prihodi tuženog u periodu jul-avgust 2016. godine bili veći od prihoda u periodu septembar-oktobar 2016. godine i u periodu novembar-decembar 2016. godine, što je bilo posledica kašnjenja u naplati potraživanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio rešenje o otkazu ugovora o radu nalazeći da problemi sa naplatom potraživanja i sa plaćanjem obaveza, koji su posledično doveli do poslovanja tuženog sa gubitkom, ne predstavlja opravdan razlog za otkaz iz člana 14. stav 6. Ugovora o radu. Naime, radi se samo o trenutnim poteškoćama tuženog u plaćanju obaveza kojih je bilo i u vreme kada tužilac nije bio u radnom odnosu kod tuženog, odnosno ne radi se o takvom smanjenju obima posla zbog kojeg je u potpunosti prestala potreba za radom zaposlenog. Pri tome, prvostepeni sud je imao u vidu i činjenicu da je tuženi u spornom periodu od septembra do oktobra 2016. godine ostvario prihode u iznosu od preko 3.000.000,00 dinara, dok je bruto zarada tužioca iznosila 54.000,00 dinara, te da je tužilac bio jedini izvršilac na tom radnom mestu.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog, zaključio da je prvostepeni sud, iz činjenica koje je utvrdio, izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda zbog čega je prvostepenu presudu preinačio, odbivši tužbeni zahtev tužioca. Po oceni drugostepenog suda, u konkretnom slučaju radni odnos tužioca zasnovan je u smislu odredbe člana 37. Zakona o radu, zbog povećanog obima posla, zbog čega je tuženi, u situaciji kada je došlo do smanjenja obima posla, imao mogućnost da tužiocu ugovor o radu otkaže i pre 31.12.2017. godine. Stoga je, po oceni ovog suda rešenje o prestanku radnog odnosa odnosno otkaza ugovora o radu tužiocu zakonito.

Vrhovni sud je našao da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Kako je nakon zaključenja navedenog ugovora o radu sa tužiocem, kod tuženog došlo do trenutnih poteškoća u plaćanju obaveza, kao i do kratkoročnih problema u naplati potraživanja, a što je utvrđeno iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko- finansijske struke, po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je, pravilnom primenom materijalnog prava, usvojio tužbeni zahtev, ocenivši da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužiocu. Ovo stoga što da bi došlo do otkaza ugovora o radu iz navedene odredbe zakona, odnosno zbog smanjenja obima posla, potrebno je da se radi o takvom smanjenju obima posla zbog kojeg je u potpunosti prestala potreba za radom zaposlenog, što ovde nije slučaj, budući da je tužilac između ostalog bio i jedini izvršilac na navedenom radnom mestu ... .

Kako je drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava odbio tužbeni zahtev, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu odluku, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Kako je drugostepena presuda preinačena tako što je odbijena žalba tuženog, to je ista preinačena i u pogledu odluke o troškovima, tako što je potvrđena odluka o troškovima sadržana u prvostepnoj presudi.

Tuženom ne pripada pravo na troškove prvostepenog i drugostepenog parničnog postupka, imajući u vidu da nije uspeo u postupku.

Tužilac je uspeo u sporu po reviziji, pa mu na osnovu člana 153. i 154. pripadaju troškovi revizijskog postupka za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 33.000,00 dinara prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12, 99/20, 37/21).

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju nisu nužni troškovi, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu tih troškova, odlučivši kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković