.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23834/2023
12.12.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sretenka Bulić Prokić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća „Central Investment“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Rade Terzić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3138/20 od 16.03.2023. godine, u sednici održanoj 12.12.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3138/20 od 16.03.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 536/16 od 16.12.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 536/16 od 21.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor litispendencije u odnosu na parnicu koja se vodi pred Višim sudom u Beogradu pod P 420/15, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 5.472.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.05.2015. godine do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 338.830,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom koja će za slučaj nastupanja uslova za prinudnu naplatu biti obračunata počev od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za iznos zakonske zatezne kamate dosuđene na troškove postupka za period od dana donošenja odluke do dana izvršnosti odluke, kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3138/20 od 16.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. ZPP pred drugostepenim sudom koja bi bila od uticaja na drugačije odlučivanje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom P 2978/04 od 08.04.2008. godine, utvrđeno je da tužilac ima pravo svojine na lokalu površine 55m2 u prizemlju, u poslovnom objektu „BB“ u Beogradu, na osnovu ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora Ov broj 12368/95., zaključenog dana 21.09.1995. godine sa privrednim društvom „Kalkan“ d.o.o. Beograd. Prodavac je treće lice koje tužiocu nikada nije predalo lokal u državinu, a tuženi je u katastru upisan kao vlasnik celog objekta. Tužilac i tuženi povodom ugovaranja izgradnje i prodaje ovog lokala nikada nisu bili u ugovornom odnosu. Nalazom veštaka građevinske struke utvrđeno je da je lokal opisan u ugovoru Ov broj 12368/95 od 07.12.1995. godine bio projektovan, ali nikada nije izgrađen, nije obuhvaćen rešenjem o ozakonjenju od 23.05.2011. godine, kao poseban deo legalizovanog građevinskog objekta i ne postoji mogućnost da se sličan ili isti lokal na bilo koji način isprojektuje i formira kao građevinska celina, a da se ne naruše funkcije postojećih poslovnih prostorija u prizemlju zgrade. Tužilac potražuje naknadu materijalne štete za izmaklu korist u iznosu od 5.472.000,00 dinara u visini zakupnine koju bi mogao ostvariti izdavanjem lokala u zakup u periodu od 01.03.2012. godine do 01.05.2015. godine, kao štetnu radnju označava odbijanje tuženog da mu preda u državinu poslovni prostor opisan u presudi P 2978/04 od 08.04.2008. godine.
Kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev uz zaključak da sporni lokal ne postoji, s obzirom da nije nikada izgrađen, a presudom P 2978/04 tuženom nije naložena obaveza izgradnje i predaje lokala tužiocu u državinu, sa kojih razloga tužilac nepostojeću stvar nije mogao da koristi za izdavanje u zakup i zbog toga prihod od zakupnine nije dobitak koji se po redovnom toku stvari osnovano mogao očekivati, i ne predstavlja izmaklu korist iz člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odlučujući o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete.
Odredbom člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
Imajući u vidu napred navedeno, da predmetni lokal nikada nije izgrađen i da stoga tužilac nije mogao ostvarivati nikakve prihode od nepostojećeg lokala, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da ne postoji stepen izvesnosti ostvarenja dobiti kao nužan uslov ostvarenja prava na naknadu ovog vida štete, te da se po redovnom toku stvari nije moglo očekivati ostvarivanje zakupnine.
Revizijski navodi da je pravnosnažnom presudom P 2978/04 utvrđeno pravo svojine tužioca na lokalu, a da tuženi nije izvršio svoju zakonsku obavezu predaje predmetnog poslovnog prostora suprotno je sadržini izreke presude kojom je utvrđeno pravo, ali ne i obaveza tuženog izgradnje i predaje lokala u državinu tužioca, pa kod utvrđenog da lokal nije postojao tužilac nije dokazao da bi u takvoj situaciji mogao osnovano očekivati dobitak u visini izgubljene zakupnine.
Potvrđena je i odluka o troškovima postupka koja je doneta pravilnom primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP.
Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i takse je odbijen kao neosnovan, jer navedeni troškovi nisu bili potrebni za odlučivanje u postupku po reviziji.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
