Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 6784/19 od 24.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio je kao neosnoavanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6359/11 od 25.10.2018. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 6359/11 od 08.04.2019. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6359/11 od 25.10.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 6359/11 od 08.04.2019. godine, u stavu trećem izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je ništava uknjižba objekta preuzetog iz zemljišne knjige, opisano kao ''ostale zgrade'' u LN br. .. KO Savski Venac, postojećeg na k.p. br. .. u Beogradu, u Ul. ... br. .., kao državna svojina vlasništvo Republike Srbije i uknjižba prava korišćenja na nepokretnosti opisanoj kao ''ostale zgrade'' u LN br. .. KO Savski Venac, postojeće na k.p. br. .. u Beogradu, u Ul. ... br. .. u korist Opštine Savski Venac u Beogradu, a po rešenju Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 24662/05 od 28.12.2005. godine. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6359/11 od 25.10.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 6359/11 od 08.04.2019. godine, tako što su obavezani tužioci da tuženima naknade troškove parničnog postupka i to: Opštini Savski Venac u iznosu od 159.000,00 dinara; Republici Srbiji u iznosu od 46.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), u vezi odredbe člana 506.stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20).

Rešenjem R3 7/24 od 18.12.2024. godine Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom sudu odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6784/19 od 24.03.2024. godine, nalazeći da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Protiv navedenog drugostepenog rešenja tužioci su izjavili žalbu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku - 01.02.2012. godine -(„Službeni glasnik RS“ br. 72/11), pa se primenom odredbe člana 506. stav 1., u vezi člana 598. ovog zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku, objavljenom u ''Službenom glasniku RS'', br. 125/04 i 119/09, koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužilaca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba, kao redovni pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. Zakona o parničnom postupku) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. Zakona o parničnom postupku).

Protiv odluka drugostepenog suda, odnosno protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku). Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, sledi da je taj pravni lek nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 411. u vezi odredbe člana 373. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04,111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506.važećeg Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Uslov za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije iz člana 395. Zakona o parničnom postupku, u konkretnom slučaju nije ispunjen, jer žalbeni sud nije uvažio predlog revidenta.

Revizija tužilaca nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 23. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj. 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni eo 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu tog Zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 24.03.2023. godine, dakle, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Tužbu radi brisanja uknjižbe pravne prethodnice tužilaca su podnele 26.04.2006. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvarednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kom je vrednost predmeta spora označena u tužbi ispod granice vrednosti za dozvoljenost revizije jer ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 394.stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković