.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5988/2024
03.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5931/23 od 13.12.2023. godine, u sednici održanoj 03.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5931/23 od 13.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5931/23 od 13.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5931/23 od 13.12.2023. godnie, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2680/19 od 09.12.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 06.09.2023. godine, kojom je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete usled neplaćenih mesečnih iznosa invalidnine za period januar 2016. godine – septembar 2019. godine, isplati pojedinačno označene mesečne iznose u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. .
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglam da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, sudovi su zaključili da je tužena, primenom člana 172. ZOO i člana 69. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, odgovorna za štetu koja je tužiocu pričinjena neisplaćivanjem invalidnine, pa su usvojili tužbeni zahtev tužioca za period od januara 2016. godine do juna 2019. godine sa zakonskom zateznom počev od dospelosti svakog iznosa do konačne isplate, primenom čl.186. i 277. ZOO u vezi sa članom 53. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu u skladu sa sudskom praksom i zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj i na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 04.02.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 485.238,56 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
