.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6660/2024
19.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz sela ..., ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Kuljak i Nataša Kuljak, advokati iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Ana Ljubenović, advokat iz ... i tuženog VV iz ..., radi utvrđenja prava svojine i činidbe, odlučujući o reviziji tužilje – protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3519/2023 od 14.12.2023. godine, u sednici održanoj 19.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje – protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3519/2023 od 14.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje – protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3519/2023 od 14.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu P 21/23 od 29.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene kojim je tražila da se utvrdi da je tuženi – protivtužilac izgradnjom kamenog zida zauzeo deo katastarske parcele ..., list nepokretnosti ... k.o. ... u površini od 23m2, u merama i granicama bliže određenim u tom stavu izreke, te da mu se naloži da ukloni deo kamenog ogradnog zida sa zauzetog dela predmetne parcele i da joj zauzetu površinu preda. Stavom drugim izreke, utvrđeno je pravo svojine tuženog – protivtužioca na spornom prostoru ukupne površine od 23m2 u merama i granicama bliže određenim u tom stavu, po osnovu održaja, te da je ovaj prostor sastavni deo katastarske parcele ..., list nepokretnosti ... k.o. ..., pa se obavezuje tužilja – protivtužena i tuženi VV da mu ovo pravo priznaju, kao i da se ovo pravo upiše u katastar nepokretnosti. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja – protivtužena da tuženom – protivtužiocu BB naknadi troškove parničnog postupka od 156.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3519/2023 od 14.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje – protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu P 21/23 od 29.05.2023. godine u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je utvrđeno pravo svojine tuženog – protivtužioca na zauzetom delu tužiljine parcele. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke, kojim je traženo da se utvrdi da je prostor od 23m2, u merama i granicama, sastavni deo parcele tuženog k.p. br. ..., list nepokretnosti ... k.o. ..., pa se u tom delu protivtužba tuženog – protivtužioca odbačena kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima sadržana u stavu trećem izreke, prvostepene presude pa je obavezana tužena – protivtužilja da tuženom – protivtužiocu BB plati troškove parničnog postupka od 179.700,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje – protivtužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja – protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje – protivtužene primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite po tužbi je činidba da se tuženi – protivtužilac BB obaveže da ukloni deo kamenog zida sa zauzetog dela predmetne katastarske parcele, a po protivtužbi utvrđenje prava svojine tuženog – protivtužioca na istom tom zauzetom delu parcele, po osnovu održaja. O ovom zahtevu tuženog – protivtužioca sud je odlučio primenom pravila iz člana 28. stav 4. i 30. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, utvrđujući da je tuženi – protivtužilac na spornom delu predmetne parcele, u merama i granicama bliže kao u izrekama nižestepenih presuda, stekao pravo svojine po osnovu vanrednog održaja, čiju savesnost je cenio shodno članu 72. stav 3. istog zakona, a odlučio odbijanjem tužbenog zahteva tužilje za utvrđenje zauzeća i činidbe – uklanjanje zida. Tužilja – protivtužena navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavila niti se pozvala na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj stvari.
Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica u svakom konkretnom slučaju, relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
