.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 888/2023
26.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindović, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Šijan, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3195/22 od 05.10.2022. godine, u sednici održanoj 26.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3195/22 od 05.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3195/22 od 05.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7377/21 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime razlike u plati, a do punog dvostrukog iznosa plate koju je ostvarivao na poslovima sa kojih je stupio u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala za period od 01.08.2015. godine do 31.08.2018. godine isplati ukupan iznos od 3.022.175,09 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužioca, na iznose iz stava prvog izreke uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd, doprinose za obavezeno penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Filijala Beograd doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sve za period od 01.08.2015. godine do 31.08.2018. godine po stopama važećim na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 336.010,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3195/22 od 05.10.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7377/21 od 05.05.2022. godine i žalbu tužene odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćenog dela zarade do dvostrukog iznosa zarade za period od 01.03.2013. godine do 31.03.2016. godine, sa pripadajućom kamatom i doprinosima. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odgovarajućeg materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Tužena u reviziji kroz osporavanje nalaza i mišljenja sudskog veštaka suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što nije razlog zbog koga može da se izjavi posebna revizija na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenog razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP Vrhovi sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 21.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 3.022.175,09 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni sporo u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
