.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2389/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sandra Rajković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije Ministarstvo Pravde - Viši sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Beograd, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2089/22 od 11.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2089/22 od 11.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2089/22 od 11.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5543/21 od 11.04.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, nastale pretrpljenim duševnim bolom zbog neosnovanog lišenja slobode, isplati iznos od 72.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2022. godine do isplate, dok je odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga počev od podnošenja tužbe pa do 11.04.2022.godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.080,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2089/22 od 11.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovane žalbe tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke.
Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/13), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP). Naime, nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove, primenom člana 200. ZOO, ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade nematerijalne štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Shodno navedenom, ovo pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnopravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, a tužilac nije dostavio odluke sudova kojima bi potkrepio svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi u tumačenju i primeni materijalnog prava u pogledu visine dosuđene naknade nematerijalne štete. Revizijom tužioca se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 26.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 500.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost pobijanog dela presude ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
