Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1012/24 od 14.05.2024. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Boru P 148/20 od 09.09.2021. godine, usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da su ništavi i bez pravnog dejstva prema tužiocu: ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih kao davalaca izdržavanja i sada pok. GG bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja, overen kod Opštinskog suda u Boru pod brojem 3 R 92/07 od 13.02.2007. godine i aneks ovog ugovora zaključen između tuženih kao davalaca izdržavanja i sada pok. GG, kao primaoca izdržavanja, overen kod Opštinskog suda u Boru pod brojem 3 R 96/07 od 14.02.2007. godine, od momenta zaključenja pa ubuduće, što se tuženi obavezuju da priznaju i trpe ništavost ovih ugovora u roku od 15 dana po prijemu otpravka presude. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 148.700,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povredaba odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Presudom drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i člana 8. ZPP na koju revident neosnovano u reviziji ukazuje, jer je nalaz i mišljenje komisije veštaka od 22.06.2021. godine jedino veštačenje obavljeno u ovom predmetu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je brat sada pok. GG i njegov jedini zakonski naslednik. Tuženi su sin i ćerka DD koja je bila u vanbračnoj vezi sa pok. GG. Dana 28.03.2006. godine pok. GG je zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju sa DD kao davaocem izdržavanja 3R-157/06. Predmet ugovora bila je određena nepokretna imovina u ... . Po tužbi sada pok. GG taj ugovor je raskinut presudom Opštinskog suda u Boru P 631/09 od 30.03.2009. godine zbog nedavanja izdržavanja. Nakon toga, pok. GG je DD poklonio ugovorom o poklonu Ov 1459/09 od 30.03.2009. godine istu nepokretnu imovinu. Po tužbi tužioca presudom Osnovnog suda u Boru P 305/13 od 30.01.2014. godine utvrđeno je da je ugovor o poklonu ništav jer je pok. GG prilikom zaključenja tog ugovora bio poslovno nesposoban. GG je umro ...2014. godine. Njegova zaostavština je raspravljena rešenjem O 473/14 od 10.10.2014. godine i imovina koja nije bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju od 13.02.2007. godine (3R 92/07) nasledio je tužilac. Presudom Osnovnog suda u Boru P 244/14 od 20.01.2016. godine utvrđeno je pravo svojine tužioca na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju od 28.03.2006. godine i ugovora o poklonu od 30.03.2009. godine. U pogledu ugovora o doživotnom izdržavanju od 13.02.2007. godine (i aneksa ovog ugovora) prema nalazu veštaka neuropsihijatra Tomislava Krstovića koji je neposredno pre zaključenja ugovora obavio razgovor sa pok. GG i izvršio uvid u medicinsku dokumentaciju, GG je bio sposoban za zaključenje predmetnog ugovora. Prema nalazu Komisije veštaka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ – Niš pok. GG je dugi niz godina bolovao od ozbiljnih telesnih bolesti (povišeni krvni pritisak, dijabetes sa komplikacijama) kao i od trajnog duševnog oboljenja psihoorganskog sindroma izraženog stepena nastalog na terenu infarkta mozga, sa praćenim parcijalnim epi napadima, zbog čega je kod njega u vreme zaključenja spornog ugovora i aneksa bila isključena sposobnost rasuđivanja i slobodnog odlučivanja. Tuženi su radi izjašnjenja na nalaz Komisije angažovali stručnog savetnika prof. Ratka Kovačevića, neuropsihijatra, koji je dao pismene primedbe na taj nalaz.

Pri ovakvom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev. Prihvatio je primedbe stručnog savetnika tuženih prof. Ratka Kovačevića kao i mišljenje veštaka Tomislava Krstovića koji je bio prisutan zaključenju spornog ugovora i zaključio da je u vreme zaključenja spornog ugovora i aneksa pok. GG bio poslovno sposoban – da je mogao da upravlja svojim postupcima i shvati značaj svojih radnji a nije prihvatio nalaz Komisije veštaka iz Gornje Toponice.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je odluku zasnovao na neprihvatljivom dokazu – mišljenju koje je dao neuropsihijatar Tomislav Krstović i mišljenju koje je dao neuropsihijatar prof. Kovačević kao savetnik tuženih – da je pok. GG bio psihički sposoban za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju. Zaključio je da je trebalo imati u vidu nalaz i mišljenje Komisije lekara iz Gornje Toponice gde je konstatovano da pok. GG u momentu zaključenja ugovora nije bio sposoban za zaključenje istog jer je pre toga imao infarkt mozga. Stoga je prvostepenu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je postupio drugostepeni sud kada je nakon otvorene rasprave utvrdio činjenično stanje i na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema članu 56. stav 1. ZOO za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje ugovora. Pretpostavlja se da je svako punoletno lice poslovno sposobno i da je prilikom donošenja odluka i preduzimanja radnji koje proizvode određene pravne posledice imaju obavezujuću pravnu snagu za onog koju preduzima, te da je ta osoba u stanju da normalno rasuđuje, da razume posledicu odluka koje donosi i štiti svoja prava i interese. Prema članu 194. Zakona o nasleđivanju ugovor o doživotnom izdržavanju je obavezujući ugovor. Međutim, u toku postupka nesumnjivo je utvrđeno da na osnovu veštačenja od strane Komisije veštaka neuropsihijatra iz Gornje Toponice da ugovorna strana primalac izdržavanja sada pok. GG u momentu zaključenja ugovora je bolovao od ozbiljnih kako somatskih tako i duševnih bolesti jer je za vreme boravka u Zdravstvenoj ustanovi evidentirano da imaju periodi mentalne konfuzije, nekritičkog ponašanja, atrofije mozga kao psihoorganske razgradnje što je svakako uticalo na njegovu kritičnu sposobnost za rasuđivanje i odlučivanje, pa i prilikom zaključivanja ugovora. Bila je pogođena njegova psihosfera funkcionisanja a utvrdile su se izmene u stanju svesti. Stanje imenovanog se menjalo iz sata u sat s obzirom na postojeće bolesti, vremenom je kod istoga akutni psihoorganski sindrom poprimio karakteristike hroničnog moždanog organskopsiho sindroma. Kod istoga je postojala izuzetno velika sugestibilnost a njegovo psihičko stanje zdravlja imalo je veliki uticaj na odlučivanje svojom voljom što je bila posledica njegove bolesti. Pri tome, dalje je utvrđeno da je prilikom veštačenja sposobnosti sada pok. GG a koje je obavio veštak psihijatar Krstović, ne može biti merodavno za odlučivanje po tužbi u ovoj pravnoj stvari, jer imenovani psihijatar Krstović prilikom davanja svog nalaza i mišljenja nije imao u vidu kompletnu sliku bolesti sada pok. GG, dok je Komisija veštaka iz Gornje Toponice nakon pribavljenog zdravstvenog kartona dala svoj nalaz i mišljenje sa tvrdnjom da pokojni GG momentom zaključenja ovog spornog ugovora o doživotnom izdržavanju nije bio sposoban i nije imao poslovnu sposobnost a što bi bilo neophodno za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, te je isti ništav shodno članu 103. stav 1. ZOO. Pri tome, drugostepeni sud koji je u međuvremenu otvorio raspravu pred tim sudom imao je u vidu i okolnost da je veštak neuropsihijatar Ratko Kovačević dao suprotno mišljenje ali je isti dao mišljenje kao stručni konsultant tuženih i isti se uglavnom pozivao na raniji nalaz veštaka psihijatra Krstovića pa je pravilno zaključeno da takvo stručno mišljenje s obzirom na podlogu na kojoj je zasnovano ne može imati prevagu nad nalazom i mišljenjem veštaka koju su činili Komisiju iz Gornje Toponice. Shodno tome, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Pravilno je zaključeno da tuženi nisu dokazali svoje tvrdnje da je pokojni GG prilikom zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju bio poslovno sposoban i da je shvatio značaj potpisivanja jednog takvog ugovora.

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Ovo iz razloga što je drugostepeni sud u svojoj presudi dao sasvim jasne i prihvatljive razloge zašto zaključuje da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan, utvrđujući da je pokojni GG prilikom zaključivanja spornog ugovora o doživotnom izdržavanju bio poslovno nesposoban. Nisu od značaja navodi da doktor Predrag Mišić neuropsihijatar iz Donje Toponice nije na spisku sudskih veštaka a ovo iz razloga što je sud odredio komisijsko veštačenje od strane specijalizovane ustanove Gornja Toponica a u takvom slučaju predmetna ustanova ima ovlašćenja da opredeli ko će biti član stručne komisije za davanje nalaza i mišljenja pri čemu je logično da se ta ustanova rukovodi da u komisiju uđu najstručniji specijalisti iz te oblasti. Stoga su neosnovani navodi iz revizije da se drugostepeni sud upustio u rešavanje u meritumu a da prethodno nije utvrdio činjenično stanje jer je drugostepeni sud nakon otvaranja rasprave pred tim sudom, proveo detaljni postupak i na osnovu izvedenih dokaza pravilno utvrdio činjenično stanje i na pravilno utvrđeno činjeničnom stanju zasnovao svoju pravilnu odluku.

Sud nije priznao tuženima troškove odgovora na reviziju, nalazeći da isti nije bio obavezan.

Shodno napred iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženima nisu bili potrebni troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, u smislu odredbe člana 154. ZPP-a, pa je Vrhovni sud odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe čl. 165. stav 1. istog zakona.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković