Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 291/2024
27.06.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Rajić Ilić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Jocović, advokat u ..., radi isključenja člana društva i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 5601/23 od 16.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 5601/23 od 16.11.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 5037/22 od 25.09.2023. godine, odbačena je tužba tužioca podneta Privrednom sudu u Beogradu 10.11.2022. godine.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 5601/23 od 16.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Beogradu P 5037/22 od 25.09.2023. godine.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom) i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijano rešenje i vrati na ponovno odlučivanje.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...10/23), a u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti niti ima bitnih povreda postupka iz stava 1 ovog člana na koje se neosnovano revident poziva.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je dana 10.11.2022. godine podneo tužbu radi isključenja tuženog iz privrednog društva East point metals d.o.o. iz Beograda i radi obavezivanja tuženog da privrednom društvu East point metals d.o.o. iz Beograda na ime naknade štete zbog povrede Prev 291/2024 -2- dužnosti plati iznos od 132.277.100,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka, a sve na osnovu člana 61, 63-66, 77 i 196 Zakona o privrednim društvima. Prvostepeni sud je utvrdio i da je presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 1518/22 od 11.07.2022. godine, između ostalog usvojen tužbeni zahtev privrednog društva East point metals d.o.o. iz Beograda, kao tužioca i AA iz ... je isključen iz tog privrednog društva. Prvostepeni sud zaključuje da su ispunjeni uslovi za odbacivanje tužbe jer je tužiocu u ovoj parnici prestalo svojstvo člana društva, a naročito stoga što tužilac u ovoj parnici nije dostavio dokaze na okolnost da je u smislu odredbe člana 196. stav 1. i 2. i 5. Zakona o privrednim društvima podneo zahtev za isključenje drugog člana skupštini društva zbog čega nisu ispunjene procesne pretpostavke za meritorno odlučivanje o postavljenom tužbenom zahtevu.

Drugostepeni sud zaključuje da je odluka prvostepenog suda pravilna i zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava iz člana 196. stav 6. Zakona o privrednim društvima, jer u situaciji kada je tužilac kao podnosilac derivativne tužbe propustio da se prethodno obrati skupštini društva sa zahtevom za podnošenje tužbe za isključenje člana, u tom slučaju nisu ispunjeni uslovi za podnošenje navedene tužbe.

Odlučujući o reviziji tužioca Vrhovni sud zaključuje da je odluka nižestepenih sudova pravilna a revizija tužioca neosnovana.

Zakonom o privrednim društvima, predviđeno je podnošenje derivativne tužbe. Derivativnu tužbu podnosi član društva u svoje ime a za račun društva. U članu 79 zakona, propisani su uslovi za podnošenje ove vrste tužbe. Prema navedenoj odredbi za podnošenje derivativne tužbe potrebno je da se kumulativno ispune sledeći uslovi: da član društva poseduje udeo ili akcije najmanje 5% osnovnog kapitala društva i da je pre podnošenja derivativne tužbe, pisanim putem zahtevao od društva da podnese tužbu po tom osnovu, a taj zahtev je odbijen , odnosno po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od podnošenja zahteva.

U konkretnom slučaju, tužilac je dana 10.11.2022. godine podneo derivativnu tužbu radi isključenja tuženog kao drugog člana privrednog društva East point metals d.o.o. Beograd iz društva, i radi obavezivanja tuženog da privrednom društvu East point metals d.o.o. iz Beograda na ime naknade štete zbog povrede dužnosti plati iznos od 132.277.100,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka, a sve na osnovu člana 61, 63-66, 77. i 196. Zakona o privrednim društvima. Pre podnošenja derivativne tužbe tužilac se nije obratio skuštini društva zahtevom za podnošenje tužbe za isključenje člana i naknadu štete, te samim tim nisu ispunjene procesne pretpostavke iz prethodno citiranog člana 79 Zakona o privrednim društvima, za podnošenje derivativne tužbe kako su to zaključili nižestepeni sudovi.

Pored navedenog, prema stanju u spisima predmeta u vreme podnošenja tužbe, tužilac je odlukom Privrednog suda u Beogradu P br. 1518/22 od 11.07.2022. godine, već bio isključen iz privrednog društva East point metals d.o.o. iz Beograda, Navedena presuda je potvrđena u tom delu, presudom Privrednog apelacionog suda Pž.br. 7984/22 od 28.06.2023 godine, pa je ta činjenica od uticaja i u ovom postupku, tako da u vreme donošenja prvostepenog rešenja o odbacivanju tužbe, tužilac po pravnosnažnoj odluci suda, nije bio član društva. To dalje ima za posledicu da isključeni član društva, ne može za račun društva iz koga je isključen a koje je dvočlano, podnositi derivativnu tužbu sa zahevom za isključenje drugog preostalog člana društva, niti nastaviti postupak sa takvim zahtevom, jer takva tužba nije u Prev 291/2024 -3- interesu društva, zato što bi društvo ostalo bez članova a sve bi to vodilo prestanku društva.

Stoga, revizijski navodi kojima ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo iz odredbe člana 196. stav 6. i odredbe člana 64 i 79 Zakona o privrednim društvima, su u celini neosnovani.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković