Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14. 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije razlog za izjavljivanje revizije shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna tužilja rođena je ...2021. godine, tokom trajanja veze njenih roditelja - majke BB i oca VV, ovde tuženog. Pravnosnažnom presudom donetom tokom trajanja ovog postupka P2 122/23 od 05.07.2023. godine, maloletna tužilja poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci BB, sa kojom živi od rođenja, i uređen je model održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa tuženim.

Tužiljina majka zaposlena je u trgovinskom lancu „DD“, gde ostvaruje zaradu od 60.000,00 dinara na mesečnom nivou. Stanuju u stanu za koji mesečno izdvaja za zakupninu sa svim komunalijama 250 evra. Za maloletnu tužilju za hranu, pelene i sredstva za higijenu, kao i privatni vrtić koji pohađa potrebno je na mesečnom nivou izdvojiti oko 20.000,00 dinara. Pored toga, na mesečnom nivou za garderobu je potrebno izdvojiti 7.000,00 dinara. S obzirom na sve navedeno, ukupne potrebe maloletne tužilje iznose 33.000,00 dinara.

Tuženi je zaposlen u „GG“ d.o.o. Obrenovac gde ostvaruje zaradu od oko 85.000,00 dinara. Živi u domaćinstvu svojih roditelja u ..., sa majkom koja je zaposlena i ostvaruje zaradu, dok je otac penzioner. Mesečno tuženi za hranu izdvaja oko 15.000,00 dinara, za higijenu i telefon po 3.000,00 dinara, za ugalj 6.000,00 dinara, 7.000,00 dinara mesečeno za garderobu, i izdvaja od zarade po 12.000,00 dinara da bi mogao da ide svake druge godine na more. Takođe, za izlazak u grad mesečno izdvaja ukupno 6.000,00 dinara (s obzirom da izlazi četiri puta mesečno, a da za svaki izlazak utroši po 1.500,00 dinara).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a vodeći računa i o minimalnoj sumi izdržavanja koja je u vreme donošenja prvostepene presude iznosila oko 43.000,00 dinara, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje sa 27% od zarade koju prima kod svog poslodavca bez poreza i doprinosa, što iznosi oko 22.950,00 dinara, i to od podnošenja tužbe, sve ovo primenom odredbi članova 6, 73, 154. i 160. Porodičnog zakona.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, pravilnom primenom kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih odredbom člana 160. Porodičnog zakona, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno odredili doprinos tuženog u izdržavanju maloletne tužilje.

Revizijom tuženi bez osnova osporava primenu odredbe člana 160. stav 2. Porodičnog zakona, koja reguliše kriterijum određivanja izdržavanja koji se odnosi na potrebe poverioca izdržavanja a koje su u konkretnom slučaju utvrđene u iznosu 33.000,00 dinara, kod činjenice da je takođe utvrđeno (iz iskaza zakonske zastupnice maloletne tužilje), da je na mesečnom nivou potrebno izdvojiti za izdržavanje maloletne tužilje 20.000,00 dinara. Prema navedenoj odredbi Porodičnog zakona, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U obračun ukupnih potreba maloletne tužilje, ulazi iznos od 20.000,00 dinara potreban za podmirenje potreba maloletne tužilje koje se odnose na hranu, higijenu, pelene i vrtić, ali i iznos od 7.000,00 dinara utvrđen kao potreba maloletne tužilje na mesečnom nivou za garderobu (za kojom maloletna deca imaju veću potrebu od odraslih s obzirom na česte promene veličine odeće i obuće zbog brzog rasta, posebno u tužiljinom uzrastu), te troškovi stanovanja koji za maloletnu tužilju iznose 125 evra na mesečnom nivou (polovina od ukupnog iznosa za ove potrebe za maloletnu tužilju i njenu majku). Osporavanje troškova maloletne tužilje po osnovu stanovanja činjenicom da bi zakonska zastupnica maloletne tužilje svakako imala ovaj trošak, nema nikakvog osnova s obzirom na činjenicu da stan koriste obe za stanovanje, a da se ne može pretpostavljati, u situaciji kada majka vrši roditeljsko pravo nad maloletnom tužiljom i ima taj trošak, šta bi bilo u situaciji kada ne bi vršila roditeljsko pravo, da li bi uopšte imala ovaj trošak, i koliki bi on bio, jer takvo predviđanje nije od značaja na procenu doprinosa u izdržavanju.

Osim što su pravilno procenjene tužiljine potrebe, pravilnom primenom odredbe člana 160. stav 3. Porodičnog zakona procenjene su i mogućnosti tuženog s obzirom na zaradu tuženog i po tom osnovu njegove veće mogućnosti u odnosu na tužiljinu majku kao drugog roditelja koja takođe mora da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje. I bez njegovog dodatnog radnog angažovanja, tuženi je u mogućnosti da od mesečne zarade doprinosi izdražavanju maloletne tužilje utvrđenim procentom. Pri tom, obaveza izdržavanja maloletne dece leži na roditeljima koji su dužni da i po cenu uskraćivanja sopstvenih zadovoljstava obezbede zadovoljenje potreba maloletnog deteta, kao i da prema odredbi člana 162 stav 3 Porodičnog zakona roditelj maloletnom detetu mora obezbediti nivo životnog standarda kakav uživa i on kao dužnik izdržavanja. Takođe, navodi revizije kojima se ukazuje na njegov skroman način života (koji kao mlad čovek, troši za četiri mesečna izlaska ukupno 6.000,00 dinara), ne vode zaključku o pogrešnoj primeni kriterijuma određivanja izdržavanja. Ukoliko život tuženog koji ima potrebu da izlazi povremeno, jeste skroman s obzirom na činjenicu koliko potroši kad izađe u grad, i potrebe maloletne tužilje bi se takođe mogle kvalifikovati kao skromne, jer one ne obuhvataju ni troškove letovanja, kao ni zimovanja ( mada tuženi potrebu za odmorom sebi povremeno zadovolji), niti bilo koje troškove koji prevazilaze potrebe koje su na nivou bazičnih.

Obavezivanje tuženog da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje počev od tužbe, obrazložio je dovoljnim i valjanim razlozima drugostepeni sud koje prihvata i Vrhovni sud, zbog čega ih posebno ne obrazlaže u smislu člana 414. stav 2. ZPP, dok se ostalim revizijskim navodima tuženog, posredno i neposredno, osporava činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, navodi revizije vezani za utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu o izdržavanju.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković