Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 298/23 od 10.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog – protivtužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P2 65/22 od 22.03.2023. godine u stavu prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog – protivtužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravosnažne presude drugostepenog suda, tuženi - protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, koje bi bile ili mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su majka i sin, rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Np 786/21 od 25.12.2021. godine usvojen je predlog OJT u Kragujevcu i produžena hitna mera kojom je naloženo tuženom da ne kontaktira i prilazi svojoj majci AA, ovde tuženoj na period od 30 dana pod pretnjom prekršajnog gonjenja. Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Np 90/22 od 12.02.2022. godine, usvojen je predlog OJT u Kragujevcu, pa je produžena hitna mera i naloženo majci AA da ne kontaktira i prilazi sinu BB na period od 30 dana pod pretnjom prekršajnog gonjenja koja odluka je potvrđena rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Npž 5/22 od 17.02.2022. godine. Presudom Prekršajnog suda u Kragujevcu Pr 1211/22 od 01.03.2022. godine okrivljena AA iz ... oglašena je odgovornom zato što je dana 01.03.2022. godine prekršila izrečenu meru zabrane da kontaktira žrtvu nasilja BB, pa je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Np 222/22 od 08.04.2022. godine usvojen predlog OJT u Kragujevcu i produžena hitna mera i naloženo AA da ne kontaktira i ne prilazi sinu BB na period od 30 dana. Tuženi živi sa tužiljom, svojom majkom i ocem u istom porodičnom domaćinstvu. Odnosi između njih su veoma loši dugi niz godina. Tuženi se razveo a tužilja se nije složila sa razvodom svog sina. Tuženi je tražio da mu tužilja prepiše kuću i radnju kako bi isplatio dugove ili će je „zapaliti zajedno sa kućom“, zatim je tužilju-majku, udarao pesnicama više puta u glavu. Prema izveštaju SCR „Solidarnost“ iz Kragujevca utvrđeno je da su u porodici AA-BB evidentno prisutni poremećeni porodični odnosi, da je narušena komunikacija i saradnja, različite percepcije ponašanja odraslih članova porodice, da postoji dugogodišnje nerazumevanje usled različiti očekivanja, neujednačen stepen podrške koji se sada kombinuje sa novim događajima u porodici (separacija supružnika), što dovodi do eskalacije sukoba, te netrpeljivosti i da u odnosima dominira strah i neizvesnost kako će se ko od odraslih članova ponašati i ko je od koga ugrožen i da je najjači utisak na stručni tim navedenog Centra za socijalni rad, ostavio razgovor sa maloletnim sinom tuženog, koji je tom prilikom naveo da oseća strah od oca, da ga je gledao kako tuče babu i dedu i verovao je i da njemu može da se isto desi zbog čega se dešavalo da spava sa nožem ispod jastuka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odredili meru zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno dalje uznemiravanje tužilje, u trajanju od godinu dana od dana donošenja prvostepene presude.

Revizijom tuženog se neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Naime, nasilje u porodici, definisano je članom 197. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05) i podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom 2. istog člana uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice, (neimenovani oblici nasilja). Odredbom člana 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Odredbom člana 2. istog člana propisane su mere zaštite od nasilja u porodici, pored ostalih, tačkom 5., zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Odredbom člana 3. istog člana propisano je da mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana. U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da ponašanje tuženog, njegovi akti predstavljanju nasilje, zbog čega mu je određena mera zabrane kontaktiranja i prilaska tužilji, kao žrtvi nasilja. Tuženi je prema tužilji u dužem vremenskom periodu ispoljavao psihičko i fizičko nasilje, verbalno zlostavljanje praćeno vređanjem i omalovažavanjem tužilje, sa izlivima besa. Takvo postupanje tuženog, ispoljeno sa ciljem emocionalnog zastrašivanja tužilje, odstupa od standardnog „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice i predstavlja oblik drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja, kojim se povređuje psihički integritet tužilje, a time i njeno duševno zdravlje i spokojstvo, u smislu člana 197. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu izneto, izrečena mera zabrana daljeg uznemiravanja tužilje- majke, određena je pravilnom primenom člana 198. stav 2. tačka 5. u vezi člana 197. Porodičnog zakona, s obzirom da predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilje po određenoj vrsti i obimu nasilja. Trajanje izrečene mere određeno je na vremenski period od godinu dana, u skladu sa člano 198. stav 3. Zakona. Izrečena mera zaštite neophodna je kako bi se tuženi objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja, ali i za tužilju kako bi se obezbedio neophodan mir i spokojstvo za određeni vremenski period.

Neosnovani su navodi tuženog istaknuti u reviziji da se njegovo ponašanje ne može okarakterisati kao nasilje u porodici odnosno da nije bilo radnje tuženog niti događaja koji bi predstavljali akt nasilja, imajući u vidu izveštaju CSR „Solidarnost“ iz Kragujevca a posebno iskaz maloletnog sina tuženog- da oseća strah od oca kao i da je gledao kako tuče babu i dedu, usled čega veruje da i njemu može da nanese zlo. Pri donošenju odluke ključnu ulogu imaju iskazi stranaka i svedoka, kao i neposrednih očevidaca spornih događaja, što je slučaj i u ovoj pravnoj stvari. S obzirom na sve do sada izneto, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje.

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava ocena izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti i ponavljaju navodi iz žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Pravilno je doneta i odluka o troškovima parničnog postupka na osnovu člana 153. i 154. ZPP i član 207. Porodičnog zakona.

Iz izloženih razloga na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković