Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji je ukazano na presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1839/2018 od 05.09.2018. godine, Rev2 578/2019 od 05.03.2020. godine i Rev2 4039/2019 od 20.05.2020. godine

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime neisplaćene naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od marta 2021. godine do februara 2022. godine, imajući u vidu da je tužilja na posao putovala sopstvenim vozilom, te nije koristila javni prevoz, iz razloga što se isti nije uklapao sa njenim obavezama na poslu i radnim vremenom, a obračunata dosuđena naknada po ceni pojedinačne karte i isplaćenih troškova prevoza po cenama iz cenovnika u javnom saobraćaju za sve zaposlene čiji se prevoz plaća iz budžeta Opštine Paraćin (bez umanjenja).

Prema oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je odluka o tužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu sa važećom praksom ovog suda u sličnoj činjenično pravnoj situaciji (presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 523/2023 od 19.04.2023. godine), zbog čega nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda o dozvoljenosti revizije, ukazivanje u reviziji na navedene presude Vrhovnog kasacionog suda.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta 01.04.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi ukupno 44.710,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković