Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 18686/2022 od 01.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava trećeg izreke, tako što je utvrđeno da je ništava menica serijskog broja ... izdata od strane tužene – protivtužilje BB, koju je tužilac – protivtuženi popunio na iznos od 137.458,94 dinara sa datumom izdavanja 07.11.2006. godine i datumom dospeća 31.12.2012. godine, dok je u preostalom delu stava trećeg izreke žalba tuženih – protivtužilaca odbijena kao neosnovana i u tom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, tužilac – protivtuženi je obavezan da tuženima – protivtužiocima nadoknadi troškove drugostepenog postupka od 43.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka (stav prvi izreke) tuženi – protivtužioci su na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizijom se navodi da pobijaju i odluku u stavu četvrtom izreke drugostepene presude, što je rezultat nesumnjive greške u pisanju, pošto izreka presude sadrži tri stava, a iz razloga revizije proizilazi da se pobija odluka o parničnim troškovima.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijana odluka o parničnim troškovima zasnovana je na odredbama člana 153. ZPP. Iz razloga odluke proizilazi da je sud imao u vidu činjenicu da je glavni dužnik obavezu po tužbenom zahtevu u celosti izmirio nakon podnošenja tužbe, kao i da je protivtužbeni zahtev u pretežnom delu usvojen.

Odluka o troškovima postupka uslovljena je držanjem i uspehom stranaka u svakom konkretnom sporu, o parničnim troškovima sud odlučuje po pravilima procesnog prava, pa pošto je institut posebne revizije rezervisan za primenu materijalnog prava, sledi da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije kao redovne po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Iz navedenih odredbi proizilazi da protiv odluke o troškovima postupka, kao odluke o sporednom traženju nije dozvoljena revizija, pa je odluka u stavu drugom izreke doneta na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković