U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., urednika digitalnog lista ''Kurir'' i Adria Media group iz Beograda, vlasnika digitalnog izdanja lista ''Kurir'', čiji je pravni sledbenik Privredno društvo za obezbeđenje prava i distribuciju audio-vizuelnih proizvoda ''Mondo inc'' d.o.o., a čiji su punomoćnici Aleksandar Petrović i Branislav Glogonjac, advokati iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog ''Mondo inc'' d.o.o. Beograd, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 444/23 od 24.04.2024. godine, u sednici održanoj 02.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog PD ''Mondo inc'' d.o.o. Beograd, izjavljena protiv stavova drugog i petog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 444/23 od 24.04.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog PD ''Mondo inc'' d.o.o. Beograd, izjavljena protiv rešenja sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 444/23 od 24.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 95/23 od 26.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud tužene obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete nastale pretrpljenim duševnim bolom zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 175.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.04.2023. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da prvotuženom BB, uredniku digitalnog izdanja lista ''Kurir'' i tuženom Adria Media group iz Beograda, solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastupe uslovi za izvršenje pa do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž3 444/23 od 24.04.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Višeg suda u Beogradu P3 95/23 od 26.04.2023. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi Adria Media group d.o.o. iz Beograda, da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.04.2023. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog a do traženog iznosa za iznos od još 135.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.04.2023. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da sud tuženog BB iz ... obaveže da joj solidarno sa tuženim Adria Media group d.o.o. iz Beograda naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 175.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.04.2023. godine pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi Adria Media group d.o.o. iz Beograda, da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 118.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom šestim izreke, tužilja je obavezana da tuženom BB na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 72.562,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Protiv stavova prvog, drugog i petog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu pravni sledbenik tuženog Adria Media group d.o.o. iz Beograda, PD ''Mondo inc'' d.o.o. Beograd, je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člaana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da je revizija delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije revidenta o tome da pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati jer obrazloženje ne sadrži dovoljno jasne razloge, ukazuje se na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije na osnovu člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na internet portalu ''Kurir.rs'', objavljen je ...2019. godine u 11,34 časova, tekst pod naslovom ''Nova srpska Dafina ojadila Leskovčane! Zgrnula milione, jednog Srbina oštetila za 800.000 evra?! Evo kako se pravda'' i podnaslovom ''Trenutno suspendovana''. Tema teksta je prevara koja se odvijala po principu piramidalne šeme, izvršena na teritoriji Vlasotinca, u kojoj je, prema navodima teksta, oštećeno stotinak klijenata u slučaju koji je ''podsetio na Dafinu Milanović i Jezdimira Vasiljevića''. U tekstu piše: ''Menadžerka jedne osiguravajuće kuće AA (25) iz ..., osumnjičena je da je poput Jezde i Dafine, u poslednje dve godine, ojadila stotinak klijenata sa juga Srbije za milione evra, nudeći im da ''investiraju'' novac kod nje uz mesečnu kamatu od 7,5%! Leskovčani, Vlasotinčani i Piroćanci davali su joj od 10.000 do čak 800.000 evra, očekujući da će brzo uvećati pare, ali je većina njih ostala bez dinara! Kako smo saznali AA je trenutno suspendovana, a do pre mesec dana nudila je klijentima da ulože novac u navodne investicione fondove preko nje, na rok od tri meseca do godinu dana, uz nerealno veliku kamatu! Mnogi su se polakomili, ali su dobro prošli samo oni koji su prvi uložili novac i brzo ga povukli. Međutim, ova piramidalna šema je ubrzo pukla, ljudi su ostali prevareni za ogromne pare a ovaj slučaj je stigao do policije koja je započela istragu. AA je inače za medije izjavila da joj je afera nameštena i da su joj smestili ''jedan bankar i dve službenice u leskovačkoj filijali''. Pored nje, među osumnjičenima su i bivši rukovodioci iz još dve banke iz Leskovca. Oni su navodno svoje klijente savetovali da idu u ovu kuću zbog dobrih kamata, za šta su potom primali proviziju. Ovi bankari su izričito negirali bilo kakvo učešće u prevari. Krivični postupak protiv tužilje pokrenut je 27.12.2019. godine, a sa rada je udaljena u januaru 2020. godine. Tužilja se izjasnila da je u vreme objavljivanja teksta sa njenim inicijalima i mestom prebivališta, ona bila jedina, a možda je i danas, jedina osoba koja radi u osiguravajućem društvu u prodajnoj mreži. Navela je da tekst sadrži netačne tvrdnje o tome da je ona nudila visoke kamate i ''ojadila Leskovčane i Piroćance u Dafina stilu''. Po njenoj tvrdnji, ona je žrtva zloupotrebe tako što su izvesna lica falsifikovala papire koje su izdavali klijentima, navodeći njeno ime i prezime i potpisujući se umesto nje. Smatra da za predmetnu aferu ona lično nije kriva, međutim, nakon objavljivanja predmetnog teksta dobijala je pozive od prijatelja, poznanika i familije, koji su je osuđivali. Porodica u kojoj je ... je porodica sa tradicijom, otac je prosvetni radnik a majka pravnik i do tog trenutka su imali dosta ljudi oko sebe, prijatelje, kuća je uvek bila puna, dok se nakon objavljivanja teksta situacija izmenila utoliko što su im prijatelji i familija, na neki način, okrenuli leđa.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio, nalazeći da ona, u spornom tekstu, nije učinjena prepoznatljivom, s obzirom da njeni lični podaci nisu objavljeni već samo inicijali i, u zagradi, broj godina i mesto odakle je. Nije navedeno u kojoj osiguravajućoj kući tužilja radi, već je navedeno da je ''menadžerka jedne osiguravajuće kuće'', pri čemu je i sama tužilja u svom iskazu navela da je u tekstu pogrešno navedeno njeno radno mesto. Po mišljenju prvostepenog suda, sadržinom objavljenih informacija u spornom tekstu, tužilja nije učinjena dovoljno prepoznatljivom da bi porodica, prijatelji i građani Vlasotinca mogli da objavljenu informaciju povežu sa njom. Zbog toga je zaključio da su tuženi postupili na način propisan odredbom člana 9.stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima, tako što su zaštitili identitet tužilje, a iste nisu ni objavili kao činjenične tvrdnje, već su ih stavili pod upit označavajući u naslovu i znak pitanja. Po mišljenju prvostepenog suda, u konkretnom slučaju postoji opravdani interes javnosti da bude obaveštena da se na teritoriji Vlasotinca odvija ''piramidalna šema'' iz koje je, ne mali broj ljudi, izašao oštećen za velike sume novca, da bi i ostali građani koji ulažu novac u neku od osiguravajućih kuća proverili šta se sa njihovim novcem dešava.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave pred tim sudom, ukinuo prvostepenu presudu i obavezao tuženog Adria Media group d.o.o. Beograd (čiji je pravni sledbenik ''Mondo inc'' d..o.o. Beograd) da tužilji naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, u iznosu od 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, u smislu odredbe člana 114. Zakona o javnom informisanju i medijima (''Službeni glasnik RS'', br. 83/14 ... 12/16), u vezi odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Analizirajući sadržaj teksta, u kontekstu činjenica koje je tužilja iznela u svom iskazu, po mišljenju drugostepenog suda, kao nesumnjiv, se nameće zaključak da u spornom tekstu ima dovoljno podataka koji tužilju čine prepoznatljivom (inicijali, godine života, mesto prebivališta) na osnovu kojih je deo čitalačke publike mogao da je dovede u vezu sa događajem koji se odigrao u mestu gde ona živi i radi, posebno imajući u vidu da se radi o maloj sredini, a da je tužilja subjekt informacije. U konkretnom slučaju, po mišljenju drugostepenog suda, tuženi nije postupio u skladu sa dužom novinarskom pažnjom, već je putem negativnih formulacija o tužilji stvorio jednu ružnu sliku o njoj, kao učesniku nezakonitog postupanja i nemoralnoj osobi, što je svakako povredilo njenu čast i dovelo do toga da bude izložena osudi i sumnjičenju okoline, čime joj je povređen ugled, zbog čega je zaključio da tužilja ima pravo na naknadu štete, jer je u konkretnom slučaju prekoračena sloboda mas media i tužilja protivpravno povređena.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima (''Službeni glasnik RS'', br. 83/2014 ... 12/2016), propisano je da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog Zakona. Urednik i novinar dužni su sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti, provere njeno poreklo, instinitost i potpunost. Dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno na osnovu odredbe člana 79. stav 1. istog Zakona. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuju u lažnom svetlu, pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacija ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti, na koju se informacija odnosi (stav 2.). Pravo na naknadu štete propisano je u odredbi člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, tako što lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog Zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoji na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog Zakona. Izdavač odgovara za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112. stav 1. ovog Zakona, kao i za propuštanje objavljivanja informacija iz člana 112. stav 2. ovog Zakona, bez obzira na krivicu na osnovu odredbe člana 114. istog Zakona (objektivna odgovornost izdavača).

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanje informacija, ideja, bez mešanja javne vlasti, bez obzira na granice. Stavom 2. te odredbe Konvencije, propisano je da pošto korišćenje ovih sloboda povlači sa sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima ograničenja ili kaznama propisanim zakonom neophodnim u demokratskom društvu, u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda i prava drugih, sprečavanja u otkrivanju obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Među pravima koja štiti Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nema formalne hijerarhije. Međutim, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu svojim odlukama uvek ističe dominantan značaj slobode izražavanja, kao ključnog temenja demokratije, važnog za zaštitu svih drugih konvencijskih prava. Mediji imaju ključnu ulogu zaštitnika javnosti i zbog toga mešanjem u njihovu slobodu izražavanja može biti opravdano samo gorućom društvenom potrebom, kada je to neophodno u demokratskom društvu. Idealno bi bilo kada bi sva ljudska prava mogla da se ostvari. Pošto to uglavnom nije slučaj, u situaciji kada su u sukobu, neophodno je da se uspostavi pravična ravnoteža pri odlučivanju koje pravo preteže, u komnkretnom slučaju, da li je to pravo tužilje da zaštiti svoju čast i svoj ugled, ili je to pravo javnosti da sazna podatke o njenom identitetu, posebno imajući u vidu da pretpostavka nevinonosti, kao procesni mehanizam, oslobađa osumnjičenog tereta dokazivanja sopstvene nevinosti, pa se na onoga ko tvrdi suprotno prebacuje teret dokazivanja postojanja krivice. Jedino se pravnosnažnom presudom kojom se optuženi oglašava krivim može osporiti pretpostavka nevinosti.

U konkretnom slučaju, tuženi je imao mogućnost da, poštujući pretpostavku nevinosti tužilje, ne objavi podatke koji je čine prepoznatljivom (inicijali imena i prezimena, godine života, zaposlenje i prebivalište), na isti način kako je u predmetnom tekstu to učinio u odnosu na ostala osumnjičena lica ukazujući da su, pored nje, među osumnjičenima i bivši rukovodioci još dve banke iz Leskovca, čiji identitet, na osnovu ovako objavljenih podataka, nije prepoznatljiv. To što tužilja nije ''menadžerka jedne osiguravajuće kuće'', kako piše u predmetnom tekstu, već je tada u osiguravajućoj kući radila na drugom radnom mestu, nije bitna činjenica u smislu prepoznatljivosti njenog identiteta, jer javnosti i ne mora da bude poznat naziv radnog mesta na kome ona radi kada se ima u vidu da je ona, u tom momentu, bila jedina osoba iz ... koja je radila u osiguravajućem društvu.

Po oceni Vrhovnog suda, objavljivanje predmetnog teksa sa naslovom pomenute sadržine je uvredljivo, jer prikazuje tužilju u negativnom svetlu i sadrži informacije podobne da joj nanesu duševni bol zbog povrede časti i ugleda, dovođenjem tužilje u vezi sa ''stravičnim finansijskim sunovratom Jezdinih i Dafininih štediša 90-tih godina'', u kojoj su ljudi ostali prevareni za velike sume novca, pri čemu, u vreme kada je tekst objavljen, optužnica protiv tužilje još uvek nije ni bila podneta, a samo se u sudskom postupku može, pravnosnažnom presudom, da utvrdi njena krivica.

Navodima revizije tuženog o tome da je on informaciju preneo iz drugog medija, u kom su navedeni bliži podaci o tužilji, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Autentično prenošenje nedopuštene informacije, samo po sebi, ne opravdava njeno objavljivanje u situaciji kada je izostala dužna novinarska pažnja u skladu sa etičkim kodeksima novinarske profesije, što je ovde slučaj. Tuženi je imao mogućnost da javnost obavesti o postojanju sumnje o mogućim prevarama pri zaključivanju ugovora o osiguranju života, bez otkrivanja podataka o tužilji, kao osumnjičenom licu za tu prevaru, koji nju čine prepoznatljivom, u vreme kada još nije postojao činjenični osnov za zaključak o njenoj krivici, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da, u ovom slučaju, preteže pravo tužilje da zaštiti svoj ugled i svoju čast, u odnosu na pravo javnosti da sazna njen identitet. Zbog toga, tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 154. stav 1. i 155. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revizija revidenta izjavljena protiv rešenja o ukidanju prvostepene presude sadržanog u stavu prvom izreke pobijane presude nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu da se revizijom pobija pravilnost drugostepenog suda, kojim je ukinuta prvostepena presuda, sledi da revizija nije dozvoljena, jer pobijanim rešenjem nije meritorno odlučeno o zahtevima stranaka, pa to nije rešenje kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković