U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr, zbog jednog produženog krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi članova 30, 33. i 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokata Viktora Juhasa Đurića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 28.05.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokata Viktora Juhasa Đurića, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici 1K.1922/2011 od 18.01.2012. godine oglašeni su krivim okrivljeni AA, BB i VV zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi članova 30. i 61. KZ, a okrivljena GG zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ, pa su osuđeni i to okrivljena AA na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, okrivljene BB i GG na kazne zatvora u trajanju od po 6 (šest) meseci i okrivljeni VV na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci. Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime troškova krivičnog postupka iznose od po 550,00 dinara i na ime sudskog paušala iznose od po 3.000,00 dinara, a sve u roku od 90 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Određeno je da troškovi prevođenja padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Subotici 1K.1922/2011 od 18.01.2012. godine tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu radnje okrivljenih AA, BB i VV opisane u izreci prvostepene presude pod tačkama 1. i 2. pravno kvalifikovao u odnosu na svakog od okrivljenih kao jedno produženo krivično delo teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi članova 30, 33. i 61. KZ, a radnje okrivljene GG opisane pod tačkom 2. izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi članova 30. i 33. KZ, te je okrivljene osudio i to okrivljenu AA na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, okrivljene BB i GG na kazne zatvora u trajanju od po 4 (četiri) meseca i okrivljenog VV na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, dok je odbio kao neosnovane i to u preostalom neuvaženom delu žalbe branilaca okrivljenih, a u celosti žalbu Osnovnog javnog tužioca u Subotici, pa je u nepreinačenom delu potvrdio presudu Osnovnog suda u Subotici 1K.1922/2011 od 18.01.2012. godine.

Branilac okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokat Viktor Juhas Đurić je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine, iz razloga predviđenih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP i to konkretno zbog povrede člana 6. – 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine u odnosu na sve okrivljene i predmet vrati tom sudu kao drugostepenom na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, stoji navod zahteva branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG da je u postupku koji je prethodio donošenju presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine okrivljenima povređeno i uskraćeno ljudsko pravo na pravično suđenje koje je zajemčeno članom 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a što je i utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava Dimović i drugi protiv Srbije od 19.11.2024. godine, po predstavci broj 40238/16. Ovo imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je Evropski sud za ljudska prava (Četvrto odeljenje) u predmetu Dimović i drugi protiv Srbije, formiranom na osnovu predstavke broj 40238/16 koju su sudu dana 21.06.2016. godine protiv Republike Srbije podneli okrivljeni AA, BB, VV i GG na osnovu člana 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: „Konvencija“), a koje je zastupao njihov branilac – advokat Viktor Juhas Đurić, dana 19.11.2024. godine doneo presudu kojom je utvrdio da je u konkretnom slučaju došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije i da tužena država treba da podnosiocima predstavke isplati iznose od po 900 evra svakom podnosiocu u roku od 3 meseca, zajedno sa bilo kakvim porezom koji se može naplatiti na ime naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu, a koji iznos će biti konvertovan u valutu tužene države po stopi koja se primenjuje na dan isplate, kao i da im po isteku roka od 3 meseca isplati običnu kamatu na navedeni iznos po stopi koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke, uz dodatak od 3 procentna poena. U presudi je navedeno da je postupanjem Apelacionog suda u Novom Sadu u predmetu Kž1 1021/2012 protiv okrivljenih AA, BB, VV i GG došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, iz razloga jer Apelacioni sud u Novom Sadu nije dostavio odbrani kopiju pisanog mišljenja Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu, u kojem je iznet predlog da se žalbe podnete od strane branilaca okrivljenih odbiju, a da se žalba Osnovnog javnog tužioca u Subotici uvaži i da se okrivljenima izreknu strožije kazne zatvora, čime je po stavu suda okrivljenima onemogućeno da propisno učestvuju u postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu i lišeni su pravične rasprave u smislu člana 6. stav 1. Konvencije, obzirom da je narušeno načelo kontradiktornosti u krivičnom postupku i odbrani nije data mogućnost da se, pre nego što drugostepeni sud donese odluku u žalbenom postupku, upozna sa pisanim mišljenjem nadležnog javnog tužioca i eventualno da komentar na isti.

Međutim, kako iz spisa predmeta i pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine proizilazi da nedostavljanje odbrani kopije pisanog mišljenja nadležnog javnog tužioca i to Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu koji je u smislu člana 445. stav 3. ZKP stavio svoj predlog, a koje dostavljanje odbrani od strane drugostepenog suda nije izričito ni predviđeno Zakonikom o krivičnom postupku, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije bilo od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost donošenja pravnosnažne drugostepene presude, to sledstveno tome Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno ukidanje pravnosnažne drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1021/12 od 26.11.2013. godine i vraćanje predmeta tom sudu na ponovno odlučivanje. Ovo posebno imajući u vidu da je u konkretnom slučaju žalba Osnovnog javnog tužioca u Subotici u celosti odbijena kao neosnovana, dok su žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG delimično usvojene u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni i prvostepena presuda je preinačena, te su okrivljeni BB, VV i GG osuđeni na kazne zatvora u kraćem vremenskom trajanju od onih koje su im izrečene prvostepenom presudom, dok je okrivljenoj AA kazna ostala ista, a što je upravo suprotno predlogu Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB, VV i GG, advokata Viktora Juhasa Đurića.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković